Косово подстрек Секељима

Десетине венчића са црвеним, белим и зеленим трачицама, бојама мађарске заставе, прекривају споменик у знак сећања на револуцију 1848. подигнут у градском парку Сфанту Георгеја. Овде, дубоко у срцу Румуније, само један усамљени венац краси плаво-жуто-црвена трака карактеристична за саму земљу.

Нова година се овде слави два пута – прво када откуца поноћ, а затим један сат касније, када поноћ стигне у Будимпешту. Када је Косово у фебруару прогласило независност од Србије, стотине Мађара у овом граду изашле су на главни трг како би овом чину дале своју подршку и, уз то, изразиле сопствене аспирације ка аутономији.

Овдашња мађарска мањина инсистира на већој аутономији у региону, где њених чланова има више од Румуна. Нова и радикалнија група, Мађарска грађанска партија, отишла је даље покушавајући да оспори установљену мађарску партију, која је члан сваке коалиционе владе од 1996.

Они који су тврдили да је независност Косова поставила лош преседан говорили су о замрзнутим сукобима изван Европске уније, као што су они у Абхазији и Јужној Осетији у Грузији и Придњестровљу у Молдавији. Међутим, чак и у ЕУ границе су често произвољне. Мађарска мањина у Румунији, позната под именом Секељи, сматра да је дошло њених пет минута за независност и да је предложена полуаутономна држава Земља Секељи предстојећа реалност.

„Косово је пример, и то веома јасан, да уколико заједница жели да има своју самоуправу, треба своју жељу гласно да искаже,“ каже Цаба Ференц, потпредседник Националног савета Секеља, локалне мађарске групе формиране 2003. са остварењем аутономије као основним циљем. Секељи су истакнута етничка група Мађара, који су доминантна популација у Мађарској.

Нигде мађарска мањина није већа ни бучнија у својим захтевима за већу независност него што је то случај у Румунији. Од укупно 22 милиона становника у Румунији, Мађари чине укупно око 1,5 милиона, од којих су половина Секељи. Не чуди онда да је Румунија, чланица Европске уније и домаћин текућег самита НАТО, уз Словачку, Србију и Русију, одбила да призна Косово.

За разлику од Косовара, Секељи траже аутономију унутар Румуније, а не потпуну независност, при чему спољну политику и националну одбрану остављају у надлежности владе у Букурешту. Земља Секељи простирала би се на близу 10.000 квадратних километара са нешто вишеод 800.000 становника, од којих су три четвртине Мађари.