Рекламе одражавају полне стереотипе
Британско регулаторно тело за рекламе упозорило је да би рекламни спотови у којима се жене приказују искључиво као „очајне домаћице” оптерећене кућним пословима, а мушкарци као „особе које покушавају и не успевају да обаве најједноставније родитељске или кућне обавезе” ускоро могли бити – забрањени.
Управа за стандард у адвертајзингу саопштила је да рекламе које приказују неспособне мужеве и мајке оптерећене кућним пословима представљају родне стереотипе и могу да штете националном здрављу.
Стручњаци регулаторног тела за рекламе такође су поручили да би могле бити забрањене и оне рекламе у којима се одређене активности приказују као неприкладне за дечаке, јер се стереотипно повезују са девојчицама и – обрнуто. Као пример наведена је реклама за једну беби формулу у којој девојчице које су хранили тим млеком постају балерине, а дечаци инжењери.
Захваљујући иницијативи британског регулаторног тела, све рекламе у којима се сугерисало да младе жене треба да буду нездраво мршаве забрањене су, па се у њиховим ЕПП блоковима више не могу видети спотови са анорексичним манекенкама. Без обзира на чињеницу да ово регулаторно тело нема моћ новчаног кажњавања, британски емитери су обавезни да поштују његове одлуке због услова за добијање лиценце.
Ако бисмо анализирали бројне огласе којима обилује маркетиншки универзум у Србији, могли бисмо да закључимо да у нашој земљи углавном живе очајне домаћице које су опседнуте чистоћом куће, белином ве-це шоље, квалитетом хигијенских уложака и мирисом омекшивача за рубље, као и да су патолошки љубоморне на све домаћице које имају чистије плочице у купатилу. Ако је веровати нашим рекламама, самопоуздање жена директно је пропорционално – белим мајицама и блиставим плочицама у кухињу и купатилу. Са изузетком „мистер пропера” који одмењује домаћице у чишћењу куће, мушки ликови у рекламама углавном пију пиво и попуњавају спортску прогнозу.
Др Маја Вукадиновић, културолог сматра да одговор на вечиту дилему – да ли рекламе сликају реалност или је креирају гласи: спотови углавном верно приказују реалност и одражавају родне стереотипе.
– Сва истраживања сведоче да већину кућних послова у Србији, укључујући и бригу о деци и старијим члановима породице, углавном обављају жене, а та полна неравноправност долази до изражаја и у рекламама. У већини рекламних спотова жена је та која пере судове, риба под, простире веш, бије битку са масноћама у рерни или бактеријама у купатилу, а потом храни и пресвлачи дете. Женама се кроз већину реклама истовремено поручује да морају да буду лепе, неговане, осунчане, издепилиране и без „израстка” у коси, а производе за борбу против килограма, целулита, бора, пора и старачких флека углавном рекламирају девојчице које су тек закорачиле у пубертет – истиче наша саговорница.
Пре неколико година праву буру у јавности подигао је билборд на коме готово нага балерина у шпаги, уз пропратну поруку „Прилагодљива свакој подлози” рекламира гуме, а бес женског аудиторијума навукла је и реклама за нискокалоричну паштету која се промовисала под слоганом „Ја, фудбал и жена. Шта је ту вишак?”. Наиме, креатори ове паштете оценили су да је у овој комбинацији жена вишак, па су решили да је – прецртају.
Када је наша читатељка послала писмо рубрици „Међу нама”, у коме је оценила да наше друштво нема ни мрвицу поштовања према женама и истакла да се „стиди због свих оних девојчица, девојака и жена које ће проћи поред овог билборда” реаговала је тадашња заменица заштитника грађана Тамара Лукшић-Орландић. Она је контактирала маркетинг одељење ове компаније, након чега је спорна реклама повучена са билборда.
„Мислим да на нашем рекламном небу више нема реклама које експлицитно вређају укус публике, али оне и даље одражавају родне стереотипе. Велики број реклама није ауторско чедо наших маркетиншких експерата, већ је надсинхронизован – нашим рекламама недостаје хумор, гег, духовитост и благе алузије на наш менталитет”, закључује наша саговорница Маја Вукадиновић.
Жене одлазе у банку само с партнером или у породичном „комплету”
Маја Вукадиновић примећује да није видела ниједну рекламу у којој жена одлази у банку и тражи кредит за отварање фирме, куповину стана или самостално летовање.
– Као да се подразумева да жени не треба кров над главом ако нема партнера или породицу – у свим рекламама жена одлази у банку са супругом или у породичном „комплету”. Знајући колико су у нашој култури фаворизовани унуци, банке пензионерима нуде специјалне кредите како би могли да испуне све дечје жеље. Када пажљиво погледате те рекламе за те банке, схватићете да клијенте на шалтеру увек дочекује жена, док банку као институцију од поверења готово увек промовише – мушкарац – наглашава наша саговорница.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
