Венецуела понавља грешке социјализма двадесетог века
Исход политичке и економске кризе која потреса Венецуелу брине целу Латинску Америку. Због тога се и све озбиљније поставља питање шта ће остати од модела „социјализма 21. века” који је промовисао Уго Чавес.
Владимир Давидов, директор Института за Латинску Америку Академије наука Русије и Путинов саветник за овај регион, за „Политику” каже да је, нажалост, политика коју сада води венецуелански председник Николас Мадуро прилично конфликтна и ригидна.
„До пре извесног времена Мадуро је имао шансе да успостави дијалог са опозицијом уз међународно посредовање, укључујући суседне латиноамеричке земље. Међутим, влада се није потрудила да избегне песимистички сценарио. И Венецуела се сада налази у тешкој ситуацији и биће велика штета за левицу Латинске Америке ако њихов политички пројекат пропадне”, прича академик Давидов који је у Београд дошао на 18. конгрес Међународне научне федерације за изучавање Латинске Америке и Кариба, који је одржан на универзитету „Џон Незбит”.
Протести трају месецима, све је већа напетост у друштву Венецуеле…
У Венецуели се много причало о социјализму 21. века, али, да будем искрен, са појавом кризе они су само понављали грешке социјализма из 20. века. Не могу се сви проблеми у друштву решавати петродоларима. То се сада најбоље види када су се државни приходи вишеструко смањили због пада цене нафте на светском тржишту.
Куба је кренула у реформу свог социјалистичког модела, али изгледа доста опрезно?
Куба може бити у проблему уколико Мадуров режим у Венецуели падне. Последњи конгрес комунистичке партије је био покушај да се успори даље отварање Кубе према свету, јер је партијско вођство преценило могућност прилагођавања њиховог социјализма у економском и политичком смислу. Започете промене и све већа количина долара у оптицају довели су до озбиљног раслојавања друштва на Куби. Доналд Трамп задржава политику нормализације односа коју је започео његов претходник Барак Обама, али тиме што не врши додатни притисак посредно помаже Хавани. Парадоксално, али потезима које вуче садашњи амерички председник заправо помаже комунистичком вођству да још увек контролише процес промена на Куби и њено отварање свету. Кубанци морају да нађу модел суживота са САД, и то је реалност коју они не могу да игноришу.
Потпредседник Боливије Алваро Гарсија Линера је у Београду на конгресу говорио о напорима за проналажење одговора на изазове глобализације. Нуди ли то Латинска Америка неке нове моделе?
Слажем се са ставовима боливијског потпредседника када је у питању анализа светског капитализма, али још увек не видим нека конкретна решења која би мењала ствари из корена. Треба се сетити да су Бразил и Аргентина светску економску кризу 2008–2009. године пребродиле боље него многе државе ЕУ, па и САД. Али, проблеми су настали касније када Латинска Америка није успела да пронађе успешан модел за време такозване посткризе. Зато се овај регион данас налази у зони озбиљне несигурности, јер се тешко прилагођава новим глобалним условима који владају у свету. Не може се потпуно зауставити процес светске глобализације, али се може некако држати под контролом. Био сам недавно на састанку Брикса у кинеском гради Фуџоуу. И тамо сам видео како застава либерализма и глобализације прелази у руке кинеских комуниста. Али, то је парадоксално само на површинском нивоу.
Шта за Русију данас значи Латинска Америка?
Наши односи су узајаман тест издржљивости с циљем да се уравнотеже односи снага у свету. Ми смо у многим критичним ситуацијама били солидарни према Латинској Америци и они према нама. За нас је то и важно тржиште од 600 милиона људи, развијамо доста стратешких пројеката у инфраструктури и енергетском сектору. Трговинска размена се креће између 15 и 20 милијарди долара и Русија сматра да би могла да буде много већа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


