Између љубави и смрти

Живот Милкице Поповић-Божић је адреналинска грозница, љубав према послу који ни већини мушкараца не би пао на памет. Нераскидиво повезан са професијом, приватни живот донео јој је трагедију и нову борбу, мимо филмског платна – за очување успомене на супруга, чувеног каскадера Жељка Божића, који је настрадао 27. априла 2006. године.

Милкица је и после тога наставила да се бави оним за шта се родила, а то је снимање жестоких филмских сцена. Она је каскадер.Са срцем Титана, иако је, како сама каже, наоко само крхка плавуша тешка 43 килограма.

Прво ватрено крштење је, каже, имала 1995. године када је учествовала у снимању сцене експлозије у Улици Јурија Гагарина у Београду. Каскадерски подухвати од тада се нижу готово без паузе.

– Заиста не могу да се сетим свих филмова у којима сам играла. Од новијих, у веома лепом сећању ми је остало снимање филма „Сиви камион црвене боје”. Дублирала сам Александру Балмазовић. Невероватно искуство, испасти из камиона који се креће брзином од 40 до 60 километара на сат – присећа се Милкица.

Превртање у аутомобилима, скакање са литица, купање у леденој реци 1. јануара, за њу представља оно што за просечну жену чини одлазак у канцеларију. Пре три године, освојила је у Паризу награду за најбоље женско горење. Такозвано фул спаљивање, од главе до пете. Звучи довољно врело да се човек најежи. Тада је мењала глумца Дијега Луну, у филму „Фејд ту блек”.

– Није то први пут да преузмем улогу мушкарца. На снимању се често договарамо у ходу. Ставе ми мушку перику, или по потреби бркове и браду и ја сам спремна – објашњава Милкица.

Осим каскадерских бравура, наша саговорница у последње три године ради као координатор за каскадерске сцене. Тешко је набројати њене филмове: „Ми нисмо анђели” други и трећи део, „Караула”, „Шејтанов ратник”, „Завет”. До најновијих „Чарлстон за Огњенку” и филм „Српски ожиљци”, који је тренутно у постпродукцији. У овом трилеру, поред наших глумаца Владимира Рајчића и Сергеја Трифуновића, глуме још и амерички глумац Мајкл Медсен, познат по улогама у филмовима Квентина Тарантина. У току снимања филма „Браћа Блум”, у којем дублира глумицу Рејчел Вајс, мало је испрепадала глумца оскаровца Едријена Бродија.

– Нисам га препознала, па сам га ухватила за рукав и рекла му: „Шта је, шта се фолираш, нећеш да се јавиш!” Чудно ме је погледао, а посебно његово обезбеђење. Свидело му се што сам непосредна, па се једино са мном фотографисао на крају снимања – каже Милкица.

Један од најузбудљивијих догађаја у каријери, одиграо се на снимању скривене камере у Црној Гори пре осам година. Требало је да одигра пешака кога ударају кола. (/slika2)

– Била сам пуна енергије, ишла сам около и причала да је Џеки Чен за мене мало дете. Догодило се у секунди. После ударца, видела сам да су ми прсти ноге на месту где је пета, а пета тамо где би требало да буду прсти. Смејала сам се, од страховитог бола помешаног са адреналином – присећа се Милкица и наглашава да јој је то једина повреда. Планира да их више не буде.

Најтеже јој је било када је њен Жељко, после скока са Бранковог моста у запаљеном аутомобилу, отишао у легенду. Милкица Поповић-Божић каже да ће и ове године, 27. априла, бити обележена годишњица његове смрти.

– Планирамо хуманитарне акције, прикупљање помоћи за децу ометену у развоју и децу из Звечанске улице. Његово дело не сме да се заборави, јер је задужио српску кинематографију – каже Милкица.

Она сада пажљиво бира улоге. Можда и зато што њен осмогодишњи син Павле осећа потребу да буде очева копија.

–Ипак ћу га усмерити ка глуми, већ је играо у два филма и једној реклами и људи ми кажу да је веома талентован – вели наша саговорница. Његов брат, годину дана млађи Лука, наклоњен је спорту.

Милкица планира да као каскадер ускоро прихвати посао у једном енглеском филму и да оствари сан, да заигра главну улогу у филму који је писан за њу.

– Сценарио је готов, надам се да ћемо ускоро почети снимање. Уђем у просторију и шибам све редом – са осмехом каже Милкица.

Што би рекао Славољуб ПлавшићЗвонце, каскадер, Милкичин и Жељков ментор, „Ставиш душу у зубе и стегнеш што јаче можеш”. А чувени Бата Камени описао је њихов посао као шетњу између љубави и смрти. Милкица Поповић-Божић доказује да је трик, ипак, у љубави.