Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Први случајеви грознице Западног Нила

Први случајеви грознице Западног Нила
Институт „Др Милан Јовановић Батут" (Фото Д. Јевремовић)

Прва два потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила регистрована су на територији Србије, а оболеле особе су са територије Града Београда, старије су од 60 година и хронични су болесници, саопштено је данас из Института „Др Милан Јовановић Батут”.

Оболеле особе се сврставају у категорију са повећаним ризиком, а случајеви су регистровани у складу са националним Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2017. године.

Према подацима Европског центра за контролу болести, до 27. јула регистровано је пет случајева оболевања од грознице Западног Нила у Грчкој и четири случаја у Израелу, а инфекција вирусом Западног Нила званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године.

Ради се о сезонском обољењу које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац је комарац „Culex pipiens” који је одомаћен и код нас, а главни „резервоар” заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни „домаћин”.

Период инкубације траје од два до 14 дана и већина особа инфицирана вирусом нема никакве симптоме и знаке болести, а код малог процента заражених особа, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и увећаним лимфним жлездама.

Прошле године у ово време, била су пријављена три случаја оболевања, а, у циљу смањења ризика од заражавања вирусом, „Батут” препоручује примену мера личне заштите од убода комараца - употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће дугих рукава и ногавица, избегавање боравка на отвореном у време најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору.

Такође, препоручује се употреба заштитне мреже против комараца, редукција броја комараца у затвореном простору, избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре, као и боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен. (Танјуг)

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Sad znamo isto koliko smo i znali, O lecenju i prezivljavanju i dalje neznamo nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.