Србија тражи да Брисел преиспита одлуку Загреба

Љајић, који је и потпредседник владе, додао је и да се, што се тиче реакције Србије на ову одлуку Хрватске, неке од мера које су везане за појачан фитосанитарни надзор већ спроводе. Најавио је да ће бити контактиране и земље региона, пре свега Македонија и Босна и Херцеговина, које су такође погођене овом хрватском мером, у циљу заједничког наступа пред Европском комисијом ради заштите наших економских интереса.

– Одлука Хрватске представља и драстично кршење правила и принципа Светске трговинске организације, која говоре о томе да не сме бити дискриминације између домаћих и увозних производа у погледу дажбина – подвукао је Љајић. – Ми не желимо никакав трговински сукоб са Хрватском, јер он није у интересу ни једне ни друге земље. Најбоље би било да ово питање решимо на билатералној основи, али уколико то не буде било могуће, онда остаје да проблем интернационализујемо и тражимо решења у оквиру Европске комисије – закључио је он. Како је „Политика” објавила, Хрватска је проширила списак воћа и поврћа које мора да прође фитосанитарни надзор на граници ако долази из трећих земаља, у које се убраја и Србија, и одредила таксе које су 22 пута више од досадашњих. Уместо 90 куна (12 евра), сада их наплаћују 2.000 (270 евра). Увидом у овај документ, објављен на сајту Министарства пољопривреде Хрватске, може се видети да су такозване „Толушићеве мере” (министра пољопривреде Томислава Толушића) ступиле на снагу још 15. јула. На проширеном списку пољопривредних производа који ће се контролисати на граничном прелазу са Хрватском налазе се: трешње, вишње, малине, купине, рибизле, диње, лубенице… Уврштени су и: тиквице, краставац, патлиџан, купус, лук, шаргарепа… Осим што су повећали цене фитосанитарног прегледа, накнаду наплаћују за сваку појединачну врсту воћа или поврћа. Ово су, наводно, урадили због „усклађивања те робе са тржишним стандардима ЕУ”. Јасно је, међутим, да је разлог за ове мере покушај заштите домаће производње која посустаје у оквирима ЕУ и поплаве увозних производа, где Хрватска нема могућност за овакве излете. Колико су ове мере огроман ударац за све произвођаче из региона који су до сада пословали са Хрватском, показује и податак да се ова накнада за контролу робе на нашој граници наплаћује неупоредиво мање.

Како „Политика” незванично сазнаје, за испоруке до 10 тона поврћа и воћа та такса износи 1.320 динара, а свака следећа тона још 60 динара. Како камион у просеку превози двадесетак тона, то значи да увознике ова дажбина кошта оквирно око 20 евра. Према подацима Привредне коморе, Србија је у 2016. години извезла робе у Хрватску у вредности од 116 милиона евра, а увезла за 79 милиона. У извозу Србије доминирају уље и уљарице, смрзнуто воће и поврће, па акцизна роба, пиће и дуван.

Мирко Шаровић: Превршили су меру

– Интензивно се бавимо овим питањем и овај потез Хрватске квалификовали смо као озбиљно нарушавање принципа трговинских односа између две земље. Ова ванцаринска баријера супротна је правилима ССП-а – рекао је јуче за „Политику” Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

– За последњих неколико седмица ово је већ трећа баријера са Хрватском, а после расправе о извозу вина и млека и млечних производа, одлука о повећању увозних такси за контролу хране ипак је превршила меру. Од јутрос сам у интензивним разговорима са колегама из Македоније и Србије и ми смо расположени да изађемо са заједничким саопштењем. Иначе ћемо се самостално обратити и Европској комисији. Босна и Херцеговина извози неколико врста воћа и поврћа, углавном раног из Херцеговине, које раније пристиже и тражено је у Хрватској. Укупни извоз Босне и Херцеговине у Хрватску у првих шест месеци ове године износио је 330 милиона евра.

Хитно предузети контрамере

Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић изјавио је јуче да Србија мора да предузме контрамере, након што је Хрватска блокирала увоз производа из Србије, како би се пронашло решење у обостраном интересу.

– На жалост, с времена на време нама се разним административним и неким другим мерама шаљу поруке које сигурно не иду у сусрет нити у прилог нашим жељама да квалитет наших односа са Хрватском подижемо на виши ниво – рекао је Одаловић за РТС. За хрватску меру, која, каже, уводи таксе и чини неконкурентном робу, не само из Србије, већ и из Македоније и Босне и Херцеговине, истиче да је „само наизглед административне природе”.

– Хрватска ће вероватно овим мерама послати поруку да жели да штити своје производе, али мислим да није само то та порука, и верујем да ћемо их контрамерама, које морамо да учинимо, дозвати да седнемо и поразговарамо и да нађемо решење где ће бити интереса за проток и наше робе у Хрватској, и хрватске и робе свих других земаља на нашем простору – закључио је Одаловић.