Смрад као стил живота

Лечење је добровољно тако да државне службе немају законске механизме да некоме принудно одреде лекара, уколико особа не представља опасност по себе и околину. Недавни случај Хике Љ. (55) из Новог Београда открио је да су упозорења комшија на њено раније, неуобичајено, понашање била узалудна.

На лечење у Институту за неуропсихијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" Хике Љ. је смештена пре неколико дана. Тада је покушала да у колицима за пијацу превезе тело мајке која је била покојна дуже од седам дана и да је негде сахрани. 

Занимљиво је да су комшије из зграде у Булевару Михајла Пупина неколико пута тражиле помоћ од Центра за социјални рад Нови Београд. Разлози су били углавном исти, а то су били несносан смрад који се ширио из њеног стана, потом и честа бука. Стручни тим за заштиту одраслих и старих из Центра, први пут су посетили Хике Љ. у јуну прошле године.

– Није хтела да отвори врата, па смо позвали полицију и Хитну помоћ. Доктор из Дома здравља у Нехруовој разговарао је са њом кроз одшкринута врата не улазећи у стан закључујући да није агресивна. Потом смо долазили неколико пута, али безуспешно. Нисмо одустајали, имали смо заказану интервенцију за 4. септембар, али је 2. септембра она изнела тело мајке на улицу и тада је смештена у болницу – објаснила је Драгица Алексић, социјални радник.

У Центру за социјални рад су затим објаснили да нису окончали предмет, али да су били немоћни да примене неке друге мере.

– Слали смо дописе у неколико градских здравствених установа. Сви одговори били су исти – Хике Љ. се није лечила код њих. То нас је спречило да покренемо поступак, као што су смештај, лишавање пословне способности или обезбеђивање права на помоћ у кући. У супротном, да је била позната дијагноза и други лични подаци, Центар би могао да да предлог суду за испитивање пословне способности, и поступа према тој одлуци суда. Суд понекад неуобичајено понашање карактерише као животни стил. Поступак може да траје у неким ситуацијама и до годину дана – објаснила је Раза Сагдати, правник у Центру за социјални рад у Новом Београду.

На основу судског решења које особу лишава пословне способности у потпуности или делимично, Центар за социјалну заштиту одређује старатеља који преузима даљу бригу.

– Старатељ може бити најближи сродник или неко из породице, али ако нема чланова породице, овај центар поставља старатеља (стручна особа из Центра) по службеној дужности која преузима бројне обавезе у складу са породичним Законом као на пример: да обезбеди услове за хоспитализацију, обавезу да болесну особу редовно води на контроле и подноси Центру извештај да води рачуна и прати здравствено стање штићеника – истакла је Бранкица Тарбук-Јанковић, руководилац Центра за социјални рад Нови Београд.

Са друге стране, како су објаснили у ОУП Нови Београд, у складу са Законом о полицији, полиција је дужна да заштити државни орган који спроводи асистенцију, али не и да силом упада у туђи стан.

– Нисмо имали ниједан податак да она некога угрожава. Да смо поступили другачије, повредили бисмо људска права Хике Љ. – објаснила је Раза Сагдати.

То би била београдска прича. У Дому здравља у Смедеревској Паланци Хике Љ. је радила као педијатар, дуже од 20 година, а пре две године, како је објаснио Александар Станкић, в.д. директора ове установе, узела је неплаћено одсуство.

– Тада смо приметили да је њено понашање измењено. Прекинула је контакт са колегама. Неплаћено је тражила да би могла да негује полупокретну мајку и да пронађе ново запослење, јер је свакодневно путовала на релацији између Београда и Смедеревске Паланке. Две године нам се није јављала нити је долазила – рекао је Александар Станкић, в. д. директора Дома здравља Смедеревска Паланка.

Према његовим речима, крајем прошле године истекло је неплаћено одсуство, а од Хике Љ. није било ни трага ни гласа.

– Прошле године, послали смо допис којим смо Хике Љ. обавестили да може да добије отказ, јер није долазила на посао пет дана. Из хуманих и колегијалних разлога, уложили смо све напоре да јој помогнемо. Пре два месеца послали смо допис Центру за социјални рад Нови Београд, у коме смо објаснили шта је посреди и замолили их да је обиђу и провере у каквом је стању – рекао је Станкић.

У Центру су потврдили да су добили допис, али и да им је необично да кућа у којој је као лекар педијатар радила Хике Љ. реагује тек после две године.

Иако надлежни тврде да су поступали по закону, нажалост, тек када је Хике Љ. затечена на улици са мајчиним телом у фази распадања, проблем је угледао светлост дана и поред тога што је свима био увелико познат.

--------------------------------------------------------------------------

Леш у парку

Срђан Шишић, адвокат, објаснио је да медицинским збрињавањем Хике Љ. у недељу нису повређена њена права.

– Изношење леша у парк представља повреду јавног реда и мира као што, уосталом, такву повреду чини и стварање буке и галаме у згради. Реч је о прекршају, не о кривичном делу. Очигледно је да су на основу визуелног изгледа Хике Љ. полиција и Хитна помоћ закључиле да је жени потребна медицинска помоћ. Пре би њена права била угрожена да су је лишили слободе и привели у полицијску станицу –  објаснио је Шишић.