Трамп тврди да је због Русије прекршио устав САД

„Тиме што је ограничио флексибилност извршне гране власти, закон је отежао САД да склапају добре споразуме за амерички народ и приближио Кину, Русију и Северну Кореју. Очеви оснивачи ставили су спољну политику у руке председника. Овај закон показује да су били у праву што су тако урадили”, саопштио је шеф Беле куће, а преноси Си-Ен-Ен.

Зашто је Трамп увео санкције Русији ако је био против тога? Да ли је ово још један његов нонсенс, познатији као трампизам? Истина је да није имао избора. На Капитол хилу одлука је донета готово једногласно, у Представничком дому и Сенату, уз сагласност народних представника из обе странке, који су прикупили већину довољну за преглашавање председничког вета. Да би избегао да буде посрамљен због поништеног вета или прозиван да Русима нешто дугује чим се због њих супротставља вашингтонској елити, председник је морао да стави параф, оцењује информативни сајт „Вокс”. Казнио је Кремљ због мешања у америчке изборе, што је оптужба у коју ни он сам не верује. Тврдио је да се о руској улози прича само зато да би се поткопала његова влада, да су хакерски напад на демократе могли да изврше „Руси, али и многе друге земље” и да „нико са сигурношћу не зна” ко је стајао иза тога.

Одбацујући оптужбе да су прекршили конститутивна правила, страначки прваци са Капитол хила тврде да им устав даје право да одлучују и у сфери међународних односа. Демократе и републиканци, који се готово никада ни око чега не слажу, овај пут су се сложили, па би њихово упорно противљење америчко-руском детанту могло да „прегласа” симпатије које су Трамп и Владимир Путин међусобно исказали на прошломесечном састанку у Хамбургу. У знак одмазде, Москва је решила да протера 755 америчких дипломата и одузме им два поседа. Премијер Дмитриј Медведев изјавио је да је то крај приче о отопљавању односа између две земље и да је Трампова администрација показала „слабост када је извршну власт предала Конгресу на крајње понижавајући начин”. Мере су усмерене против различитих индустрија, посебно у енергетском сектору, и могле би и више да погоде руску економију, која слаби откако су јој САД и ЕУ пре три године увеле санкције због анексије Крима.

Иако је сада било по њиховом, амерички лидер је и даље у предности у односу на конгресмене и сенаторе, јер законе примењује извршна грана власти. Бела кућа ће одлучити када ће и како применити санкције и да ли ће, на пример, казнити компаније које учествују у изградњи цевовода „Северни ток 2”, којим се гас превози од Русије до Немачке преко Балтичког мора, заобилазећи Украјину.

Ако је Трамп, као што је казао, потписао закон зарад националног јединства, истовремено је продубио раскол у односима с најближим савезницима. Европска унија, под утицајем Немачке и Француске, осудила је нови потез САД, јер у њему види подривање „Северног тока 2” и европске енергетске сигурности. Влада канцеларке Ангеле Меркел је чак оптужила Вашингтон да жели да уништи конкуренцију и натера Европљане да купују скупљи амерички гас, који се у течном стању транспортује преко Атлантика.

Санкције су усрећиле произвођаче америчког гаса који сањају о преотимању европског тржишта од „Гаспрома”, али не и оне америчке енергетске компаније којима су и даље забрањена уносна улагања и експлоатација нафте и гаса у Русији. Трамп је још далеко од националног или трансатлантског јединства или репрошмана са Русима. Шта год да је одлучио, неко би рекао да је то била погрешна одлука.