​Стабилност и балкански фокус Вашингтона

Косово је највише проамеричка и про-НАТО земља на свету, поносно је  констатовао косовски председник Хашим Тачи покушавајући да на Самиту Јадранске повеље, одржаном пре неколико дана у Подгорици, засени друге балканске чланове и кандидате за чланство у НАТО-у.

Другима је можда било непријатно да и сами буду овако „софистицирани”, али су и они имали само речи хвале на рачун свог односа према Вашингтону.

Шеф црногорске дипломатије Срђан Дармановић казао је да партнерство Црне Горе са САД никада није прекинуто, а да је  „након обнове независности оно само јачало, а 5. јуна неповратно учвршћено”. О узбуђењу због присуства високог америчког званичника уосталом говори и лапсус црногорског премијера Душка Марковића  који је желећи да каже да се скуп одржава у хотелу „Хилтон” рекао да је реч о хотелу „Клинтон”. Премијер Македоније Зоран Заев је поручио да окупљени лидери припадају генерацији политичара са позитивним духом која је срећна што сарађује у циљу довођења региона у НАТО породицу.

Међутим, праве потресе и мноштво реакција, изазвале су речи америчког потпредседника упућене са овог балканског НАТО скупа на коме Србија, уз Косово и Словенију, има статус посматрача. Уз поруку да Западни Балкан остаје у фокусу Вашингтона, од Пенса смо могли да чујемо и како „Русија наставља да исцртава нове границе силом” и да је „на Западном Балкану Русија настојала да дестабилизује регион и подрије демократију”. Оптужујући Москву за покушај мешања у унутрашње ствари Црне Горе, амерички званичник је оценио да „храброст Црне Горе у фази руског притиска надахњује свет”.

На оптужбе за прекрајање граница реаговала је Русија, али и министар спољних послова Србије Ивица Дачић. „Када је реч о цртању граница, то је управо Запад урадио са Србијом”, рекао је Дачић. Београду се није свидела ни Пенсова оцена да „Црна Гора има водећу улогу у одбрани стабилности и безбедности региона западног Балкана”. Према Дачићевим речима, оваква оцена је претеривање.

„Уважавамо Црну Гору као државу, али велико је претеривање када се каже да Црна Гора има водећу улогу у одбрани стабилности и безбедности у региону. Ако је то тако, нека онда она решава проблеме стабилности и безбедности”, поручио је српски шеф дипломатије.

Подсећања ради, пре нешто више од два месеца, амерички амбасадор у Србији Кајл Скот рекао је како види Србију као „сидро стабилности региона”, и као „можда најважнију земљу на овом подручју”. Међутим, и поред ових критичких коментара, Дачић је на крају ипак оценио позитивним то што је потпредседник САД боравио у нашем региону и додао да Београд очекује да он има добру улогу у односима Србије и САД што је, каже, показала и недавна посета председника Александра Вучића Вашингтону.

Скуп у Подгорици био је прилика и за разговор председнице владе Ане Брнабић са Пенсом. Био је то други сусрет америчког потпредседника у кратком року са српским званичницима пошто је председник Србије са њим разговарао приликом недавне посете Вашингтону половином јула. Српска премијерка у Подгорици се састала и са хрватским колегом Андрејем Пленковићем који је био изузетно важан због мера Загреба које су практично блокирале увоз производа из Србије.

„Урадити овако нешто, а не објаснити, нити најавити, није коректна мера и то је јасно и председнику Владе Хрватске Андреју Пленковићу”, рекла је Брнабић после сусрета уверена да, уколико не дође до договора две земље, мора да реагује Европска комисија. Она је поновила познати став Београда да остаје опредељен за чвршћу сарадњу са државама региона, а не изолацију.

Страсти међу Србима и Хрватима, у седмици за нама, разбуктало је и обележавање годишњице „Олује”. Иако се чинило да је Загреб после 22 године на ту тему све рекао ипак се испоставило да није тако. Овога пута Пленковић је, оправдавајући „Олују” изашао са новом тезом да је она спречила „нову Сребреницу у Бихаћу" као и да је „захваљујући ’Олуји’ дошло до постизања Дејтонског и Париског споразума”. Члан Председништва Српске напредне странке Небојша Стефановић је ову изјаву оценио као скандалозну.

„Да ли то значи да су деца и старци, који су побијени током акције ’Олуја’, убијени због нечијих претпоставки и из предострожности? За не поверовати је да било ко, а посебно премијер једне државе која је чланица Европске уније, изговори било шта слично у 21. веку”, рекао је Стефановић.

Полемика о томе прихватити или не прихватити предлог председника Србије за унутрашњи дијалог о Косову и Метохији настављена је и ове седмице. Вучић је поручио да пред тај разговор  нема никакав предлог и да ће са њим изаћи тек када саслуша све политичке и друштвене актере. И док су друге опозиционе странке расправљале да ли би се требало одазвати позиву председника, Либерално демократска партија Чедомира Јовановића већ је направила своју платформу за разговоре у којој оцењује да се „питање коначног статуса Косова не може решити обичним компромисом, него постепеним кориговањем односа Срба и Албанаца и гарантовањем што бржег уласка Србије у чланство у ЕУ и НАТО, као и остваривим планом за приближивање Косова ЕУ”.

Истовремено, Тачи је из Подгорице поручио да Косово „остаје посвећено потпуном помирењу са Србијом”. И то у тренутку када због великих унутрашњих трвења међу албанским политичким партијама, још није јасно ко ће после избора бити нови председник скупштине нити ко ће формирати нову косовску владу. Косовски аналитичари склони су идеји да би због ове кризе, на Косову могли да буду одржани и нови избори.