​Stabilnost i balkanski fokus Vašingtona

Kosovo je najviše proamerička i pro-NATO zemlja na svetu, ponosno je  konstatovao kosovski predsednik Hašim Tači pokušavajući da na Samitu Jadranske povelje, održanom pre nekoliko dana u Podgorici, zaseni druge balkanske članove i kandidate za članstvo u NATO-u.

Drugima je možda bilo neprijatno da i sami budu ovako „sofisticirani”, ali su i oni imali samo reči hvale na račun svog odnosa prema Vašingtonu.

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović kazao je da partnerstvo Crne Gore sa SAD nikada nije prekinuto, a da je  „nakon obnove nezavisnosti ono samo jačalo, a 5. juna nepovratno učvršćeno”. O uzbuđenju zbog prisustva visokog američkog zvaničnika uostalom govori i lapsus crnogorskog premijera Duška Markovića  koji je želeći da kaže da se skup održava u hotelu „Hilton” rekao da je reč o hotelu „Klinton”. Premijer Makedonije Zoran Zaev je poručio da okupljeni lideri pripadaju generaciji političara sa pozitivnim duhom koja je srećna što sarađuje u cilju dovođenja regiona u NATO porodicu.

Međutim, prave potrese i mnoštvo reakcija, izazvale su reči američkog potpredsednika upućene sa ovog balkanskog NATO skupa na kome Srbija, uz Kosovo i Sloveniju, ima status posmatrača. Uz poruku da Zapadni Balkan ostaje u fokusu Vašingtona, od Pensa smo mogli da čujemo i kako „Rusija nastavlja da iscrtava nove granice silom” i da je „na Zapadnom Balkanu Rusija nastojala da destabilizuje region i podrije demokratiju”. Optužujući Moskvu za pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore, američki zvaničnik je ocenio da „hrabrost Crne Gore u fazi ruskog pritiska nadahnjuje svet”.

Na optužbe za prekrajanje granica reagovala je Rusija, ali i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. „Kada je reč o crtanju granica, to je upravo Zapad uradio sa Srbijom”, rekao je Dačić. Beogradu se nije svidela ni Pensova ocena da „Crna Gora ima vodeću ulogu u odbrani stabilnosti i bezbednosti regiona zapadnog Balkana”. Prema Dačićevim rečima, ovakva ocena je preterivanje.

„Uvažavamo Crnu Goru kao državu, ali veliko je preterivanje kada se kaže da Crna Gora ima vodeću ulogu u odbrani stabilnosti i bezbednosti u regionu. Ako je to tako, neka onda ona rešava probleme stabilnosti i bezbednosti”, poručio je srpski šef diplomatije.

Podsećanja radi, pre nešto više od dva meseca, američki ambasador u Srbiji Kajl Skot rekao je kako vidi Srbiju kao „sidro stabilnosti regiona”, i kao „možda najvažniju zemlju na ovom području”. Međutim, i pored ovih kritičkih komentara, Dačić je na kraju ipak ocenio pozitivnim to što je potpredsednik SAD boravio u našem regionu i dodao da Beograd očekuje da on ima dobru ulogu u odnosima Srbije i SAD što je, kaže, pokazala i nedavna poseta predsednika Aleksandra Vučića Vašingtonu.

Skup u Podgorici bio je prilika i za razgovor predsednice vlade Ane Brnabić sa Pensom. Bio je to drugi susret američkog potpredsednika u kratkom roku sa srpskim zvaničnicima pošto je predsednik Srbije sa njim razgovarao prilikom nedavne posete Vašingtonu polovinom jula. Srpska premijerka u Podgorici se sastala i sa hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem koji je bio izuzetno važan zbog mera Zagreba koje su praktično blokirale uvoz proizvoda iz Srbije.

„Uraditi ovako nešto, a ne objasniti, niti najaviti, nije korektna mera i to je jasno i predsedniku Vlade Hrvatske Andreju Plenkoviću”, rekla je Brnabić posle susreta uverena da, ukoliko ne dođe do dogovora dve zemlje, mora da reaguje Evropska komisija. Ona je ponovila poznati stav Beograda da ostaje opredeljen za čvršću saradnju sa državama regiona, a ne izolaciju.

Strasti među Srbima i Hrvatima, u sedmici za nama, razbuktalo je i obeležavanje godišnjice „Oluje”. Iako se činilo da je Zagreb posle 22 godine na tu temu sve rekao ipak se ispostavilo da nije tako. Ovoga puta Plenković je, opravdavajući „Oluju” izašao sa novom tezom da je ona sprečila „novu Srebrenicu u Bihaću" kao i da je „zahvaljujući ’Oluji’ došlo do postizanja Dejtonskog i Pariskog sporazuma”. Član Predsedništva Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović je ovu izjavu ocenio kao skandaloznu.

„Da li to znači da su deca i starci, koji su pobijeni tokom akcije ’Oluja’, ubijeni zbog nečijih pretpostavki i iz predostrožnosti? Za ne poverovati je da bilo ko, a posebno premijer jedne države koja je članica Evropske unije, izgovori bilo šta slično u 21. veku”, rekao je Stefanović.

Polemika o tome prihvatiti ili ne prihvatiti predlog predsednika Srbije za unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji nastavljena je i ove sedmice. Vučić je poručio da pred taj razgovor  nema nikakav predlog i da će sa njim izaći tek kada sasluša sve političke i društvene aktere. I dok su druge opozicione stranke raspravljale da li bi se trebalo odazvati pozivu predsednika, Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića već je napravila svoju platformu za razgovore u kojoj ocenjuje da se „pitanje konačnog statusa Kosova ne može rešiti običnim kompromisom, nego postepenim korigovanjem odnosa Srba i Albanaca i garantovanjem što bržeg ulaska Srbije u članstvo u EU i NATO, kao i ostvarivim planom za približivanje Kosova EU”.

Istovremeno, Tači je iz Podgorice poručio da Kosovo „ostaje posvećeno potpunom pomirenju sa Srbijom”. I to u trenutku kada zbog velikih unutrašnjih trvenja među albanskim političkim partijama, još nije jasno ko će posle izbora biti novi predsednik skupštine niti ko će formirati novu kosovsku vladu. Kosovski analitičari skloni su ideji da bi zbog ove krize, na Kosovu mogli da budu održani i novi izbori.