Обвезнице – исплативија штедња за грађане
Држава ће ускоро омогућити грађанима да купују штедне обвезнице. Тако нешто најавила је пре неколико дана гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић, а разлог њиховог емитовања је да грађани добију већи принос на капитал од штедње у банкама.
Иако је штедња грађана достигла 9,1 милијарду евра, због ниских камата зарада је тренутно занемарљива.
„Банке грађанима на штедњу плаћају од 0,8 одсто до један одсто, осим једне која даје мало више. Због тога припремамо инструменте који ће стимулисати грађане да купују хартије од вредности што ће им бити исплативије – рекла је Табаковићева недавно на одбору Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.
На емитовању штедне обвезнице ради Министарство финансија које спрема измене прописа које би грађанима омогућиле директну куповину државних хартија од вредности (ХоВ) по повољнијим условима. Сада се хартије могу купити преко брокера који наплаћују провизију, а ту су и трошкови Београдске берзе и Централног регистра ХоВ.
Ненад Гујаничић из „Вајзброкера” каже да је главна предност куповине државних дужничких хартија управо њихов низак ризик, да су оне најбоља алтернатива за штедњу у банци и да носе нешто већу зараду. Иначе, инвестирање у државне дужничке хартије почело је интензивније да се развија од 2009. године када је држава почела њихову масовнију продају. Оне носе најнижи ризик пошто се средства губе тек банкротом државе, па је самим тим и принос нижи у односу на све друге врсте дужничких хартија.
Било динарске или у еврима ослобођене су плаћања пореза, а могу се продати на Београдској берзи и пре рока доспећа, са припадајућом зарадом до момента држања. Пре две године Београдска берза омогућила је свакодневно куповину раније емитованих државних хартија на секундарном тржишту.
Да би неко купио ове хартије мора да има рачун код брокера или брокерског одељења у банци и депонован новац у одговарајућој валути. Државне дужничке папире могуће је купити на два начина: директно од државе у примарној емисији или на секундарном тржишту путем Београдске берзе. Уколико се неко ипак одлучи да финансира државу може да купи чак 50 одсто обима аукције. Ограничен је минимални износ куповине и то на 50.000 динара и 5.000 евра. Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг емитује хартије од вредности у апоенима од 10.000 динара и 1.000 евра, а минимална количина коју по аукцији може да купи једно лице је пет комада. У случају куповине и продаје код брокера предмет трговине може да буде и само једна обвезница. Јасно је да је зарада могућа тек на већим улагањима јер су камате и код обвезница релативно ниске.
У НБС кажу да су каматне стопе банака на девизну штедњу грађана на врло ниском нивоу у дужем временском периоду. „Ово је резултат пре свега дужег периода ниских, чак и негативних каматних стопа у еврозони. У том смислу, грађани имају на располагању више алтернатива за улагање које доносе већи принос од тренутних каматних стопа на девизну штедњу. То су државне ХоВ, јединице пензионих и инвестиционих фондова, осигуравајућа друштва, акције. Такође, НБС указује да је динарска штедња атрактивнија у односу на девизну јер су каматне стопе више, а приход од ове штедње се не опорезује, за разлику од штедње у девизама.
И инвестициони фондови алтернатива штедњи
Иако инвестициони фондови постоје већ десет година и даље је мало познато да и физичка и правна лица имају прилику да штеде на овај начин, односно инвестирају новац и остваре приход. Тренутно у Србији постоји 12 инвестиционих фондова и један затворени инвестициони фонд, који су регистровани код Комисије за ХоВ. Укупна вредност нето имовине регистрованих инвестиционих фондова на крају 2016. године износи 21,1 милијарду динара. У Рајфајзен банци, која има три таква фонда, кажу да у условима смањених камата на штедњу у банкама, новчани инвестициони фондови могу бити добра алтернатива депозитима банака, уз виши принос, али и уз дневну доступност новца. – Оваква улагања погодна су за оне улагаче који нису склони ризику, јер имовину улажу у краткорочне депозите у банкама и краткорочне дужничке папире, и тако обезбеђују високу сигурност улагања, каже Раде Бјелобаба, директор Рајфајзен Инвеста. По његовим речима, инвестициони фондови су погодни и за континуирани вид штедње, односно добар начин да се кроз мања месечна издвајања („штедни план”) улагањем обезбеди новац за будућност (школовање деце, аутомобил, стан). Приноси на уложени капитал варирају између фондова. Новчани фондови обично прикупљена средства улажу у државне ХоВ, где се може очекивани нижи ризик, али и нижи принос у односу на друге врсте инвестиционих фондова који више инвестирају у акције. Њихови приноси зависе од стратегије улагања, као и од тржишних кретања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


