Шаху није место на суду

Узајамна смењивања и спорови почели су крајем 2015. и још им се не назире крај. Што кажу адвокати, да то иде брзо, не би се звало „спор”. Тако, током ове године, једна група спроводи такмичарски програм ШСС, врши смене и промене у канцеларији и међу стручним лицима, али не зна како ће обезбедити одлазак репрезентација на Европско првенство у Грчкој, овог октобра, најважније међународно такмичење за наш шах. Одлуке се доносе у затвореном кругу и објављују на сајту, о јавним расправама или суочавањима нико и не размишља. Шах и даље губи, посебно на медијском плану.

Борис Кутин подсећа да је таквим путем шах потонуо у свим земљама бивше Југославије:

– Интересантно је да је катастрофално стање у целој „Југи”... Тако је у Хрватској, Босни, Србији, Словенији.. У Црној Гори је слабије него раније, али не толико лоше као у Србији. У Хрватској су Бригљевића искључили доживотно из шаховске организације, зато што је тражио да се испитају малверзације око Европског кадетског првенства у Поречу, 2015. Тада је нестало много пара, уместо зараде су изгубили 40.000 евра. У све је био умешан Шакотић, који је у међувремену отеран из Црне Горе и Европске шаховске уније, а сада, на жалост, има подршку у Србији. У Словенији можда није толико лоше, али јесте у односу на могућности, према којима би морало да буде много боље. Воде се различите игре око тога ко ће да суди велика такмичења, свуда се приватизују функције. Бугари су установили да се код њих ради о 1.7 милиона евра који су отишли руководиоцима Европске шаховске уније преко рачуна у Љубљани, у питању је класични криминал.

Ових дана сте покушавали поново да контактирате наше шаховске раднике, који су и даље у међусобним сукобима? 

Неке људе сам покушавао да добијем телефоном и нисам успео. Спреман сам поново да идем у Београд. Судски спорови никуда не воде, само коштају и штете свима, треба наћи заједнички језик. Изгубили су времена и буџетска средства, сада је и Европско првенство под знаком питања. На обе стране има вредних шаховских радника. Мој предлог је да се врате пола корака уназад и да се ради посао, не да су лични интереси најважнији. 

Идуће јесени су избори у ФИДЕ, где је Кирсан Иљумжинов на власти још од 1995. Овог пролећа сте процењивали да би међу кандидатима за новог председника могли да се нађу бивши светски прваци Карпов и Каспаров, на супротним странама. Да ли се нешто променило у проценама?

Да. Иљумжинов је добио подршку Путина, који вероватно рачуна да би на супротној страни могао да буде Каспаров, његов најоштрији критичар. Међутим, колико сада знам, Каспаров се неће кандидовати, а то умањује подршку Кирсану... Макропулос такође неће, а за Азмајпарашвилија још није извесно. Најважнија новост је да Иљумжинов и даље губи гласаче, повлачећи неразумљиве потезе. Тако је, без сагласности ФИДЕ отишао у Грузију, ваљда због тога што је чуо да би Азмајпарашвили могао да му буде ривал. Овог пролећа је најавио да се неће кандидовати, а после мање од недељу дана је то оповргао. Недавно је објавио и да је отворио Гран при турнир ФИДЕ у Женеви, а то није тачно. Најтежи је ударац доживео на састанку у Костарики, где је 26 од 28 држава гласало да човек под међународним санкцијама не може да води ФИДЕ. Амерички континент му је до сада био најјаче упориште, ту је увек имао 85 одсто подршке, а сада нема ништа. У последње време је дао пуно обећања, а скоро ништа није испунио.

Ако Иљумжинов буде један од кандидата, ко би могао да буде с друге стране? Да ли размишљате да се укључите у трку?

Постоје две-три опције, за месец два биће и то рашчишћено. Ја сам 2005. био кандидат, па сам одустао. Сада не бих ни случајно, време је да се полако искључујем из тога.