Šahu nije mesto na sudu

Uzajamna smenjivanja i sporovi počeli su krajem 2015. i još im se ne nazire kraj. Što kažu advokati, da to ide brzo, ne bi se zvalo „spor”. Tako, tokom ove godine, jedna grupa sprovodi takmičarski program ŠSS, vrši smene i promene u kancelariji i među stručnim licima, ali ne zna kako će obezbediti odlazak reprezentacija na Evropsko prvenstvo u Grčkoj, ovog oktobra, najvažnije međunarodno takmičenje za naš šah. Odluke se donose u zatvorenom krugu i objavljuju na sajtu, o javnim raspravama ili suočavanjima niko i ne razmišlja. Šah i dalje gubi, posebno na medijskom planu.

Boris Kutin podseća da je takvim putem šah potonuo u svim zemljama bivše Jugoslavije:

– Interesantno je da je katastrofalno stanje u celoj „Jugi”... Tako je u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Sloveniji.. U Crnoj Gori je slabije nego ranije, ali ne toliko loše kao u Srbiji. U Hrvatskoj su Brigljevića isključili doživotno iz šahovske organizacije, zato što je tražio da se ispitaju malverzacije oko Evropskog kadetskog prvenstva u Poreču, 2015. Tada je nestalo mnogo para, umesto zarade su izgubili 40.000 evra. U sve je bio umešan Šakotić, koji je u međuvremenu oteran iz Crne Gore i Evropske šahovske unije, a sada, na žalost, ima podršku u Srbiji. U Sloveniji možda nije toliko loše, ali jeste u odnosu na mogućnosti, prema kojima bi moralo da bude mnogo bolje. Vode se različite igre oko toga ko će da sudi velika takmičenja, svuda se privatizuju funkcije. Bugari su ustanovili da se kod njih radi o 1.7 miliona evra koji su otišli rukovodiocima Evropske šahovske unije preko računa u Ljubljani, u pitanju je klasični kriminal.

Ovih dana ste pokušavali ponovo da kontaktirate naše šahovske radnike, koji su i dalje u međusobnim sukobima? 

Neke ljude sam pokušavao da dobijem telefonom i nisam uspeo. Spreman sam ponovo da idem u Beograd. Sudski sporovi nikuda ne vode, samo koštaju i štete svima, treba naći zajednički jezik. Izgubili su vremena i budžetska sredstva, sada je i Evropsko prvenstvo pod znakom pitanja. Na obe strane ima vrednih šahovskih radnika. Moj predlog je da se vrate pola koraka unazad i da se radi posao, ne da su lični interesi najvažniji. 

Iduće jeseni su izbori u FIDE, gde je Kirsan Iljumžinov na vlasti još od 1995. Ovog proleća ste procenjivali da bi među kandidatima za novog predsednika mogli da se nađu bivši svetski prvaci Karpov i Kasparov, na suprotnim stranama. Da li se nešto promenilo u procenama?

Da. Iljumžinov je dobio podršku Putina, koji verovatno računa da bi na suprotnoj strani mogao da bude Kasparov, njegov najoštriji kritičar. Međutim, koliko sada znam, Kasparov se neće kandidovati, a to umanjuje podršku Kirsanu... Makropulos takođe neće, a za Azmajparašvilija još nije izvesno. Najvažnija novost je da Iljumžinov i dalje gubi glasače, povlačeći nerazumljive poteze. Tako je, bez saglasnosti FIDE otišao u Gruziju, valjda zbog toga što je čuo da bi Azmajparašvili mogao da mu bude rival. Ovog proleća je najavio da se neće kandidovati, a posle manje od nedelju dana je to opovrgao. Nedavno je objavio i da je otvorio Gran pri turnir FIDE u Ženevi, a to nije tačno. Najteži je udarac doživeo na sastanku u Kostariki, gde je 26 od 28 država glasalo da čovek pod međunarodnim sankcijama ne može da vodi FIDE. Američki kontinent mu je do sada bio najjače uporište, tu je uvek imao 85 odsto podrške, a sada nema ništa. U poslednje vreme je dao puno obećanja, a skoro ništa nije ispunio.

Ako Iljumžinov bude jedan od kandidata, ko bi mogao da bude s druge strane? Da li razmišljate da se uključite u trku?

Postoje dve-tri opcije, za mesec dva biće i to raščišćeno. Ja sam 2005. bio kandidat, pa sam odustao. Sada ne bih ni slučajno, vreme je da se polako isključujem iz toga.