Распродаја грчких банака у Србији

Постало је јасно да грчким банкарима не треба веровати кад кажу да њихове банке нису на продају. Подсећања ради, почетком године бивши гувернер НБС, а сада члан „Хеленик стабилити фонда”, Радован Јелашић најавио је продају свих грчких банака у Србији због финансијских проблема с којима се та земља сусреће. Како је објаснио, новац од продаје потребан је и Фонду и грчким пореским обвезницима, али су грчке банке (прва међу њима Војвођанска) одмах то демантовале. Недуго потом, АИК банка, у власништву Миодрага Костића, потврдила је да је постигла договор о куповини грчке Алфа банке, коју су Грци пре десетак година купили од државе, и то за 152 милиона евра. У грчком власништву сада су остале још само Еуробанка и Пиреус, за коју се увелико прича да ће је такође купити Костић.

У делу грчког банкарског сектора, не само у Србији, већ и на Балкану, врло је бурно. Тако је пропало спајање Војвођанске и Еуробанке на нивоу групације, по којем је требало да банке замене тржишта у Србији, Румунији и Кипру. Еуробанка је, иначе, продала своју Универзал банку у Украјини, као и банке у Пољској и Турској, а Алфа готово све банке у региону.

Осим што су грчке банке принуђене да напусте пословање у региону, за њих је свакако огроман ударац и што то морају да учине за мале паре. Војвођанска банка била је убедљиво најскупља коју је држава продала. Грци су за њу платили 385 милиона евра, а сада су добили мање од трећине те цене. Алфа банка је за Јубанку дала 152 милиона евра, а нагађа се да је АИК банка за њу дала такође тек трећину те цене.

Сташа Петковић из „Вајз брокера” подсећа да је, услед ситуације у којој се налазе грчка држава и њен финансијски сектор, Европска комисија захтевала од свих грчких банака да спроведу вишегодишњи план реструктурирања, који подразумева и продају већине иностраних подружница у њиховом власништву.

– Цена по којој се банке сада могу продати много је нижа него пре кризе, јер нема раста кредитне активности, а банке и даље имају велику количину лоших пласмана. Осим тога, и ниске камате не погодују овом бизнису. Самим тим, грчке банке су принуђене да продају своје иностране подружнице по дисконтованој вредности (с попустом) у односу на период када су их куповале по ценама и до четири пута вишим од књиговодствене вредности из времена експанзије банкарског сектора – објашњава Петковићева.

За разлику од грчких банака, које су из познатих разлога у дефанзиви, мађарска ОТП банка је у експанзији. У последњих годину дана преузела је чак три банке у региону. Прошле године купила је Сплитску банку од Сосијете женерал банке, а пре неколико недеља румунску Романеска банку, чија је власник такође била Национална банка Грчке.

Петковићева каже да је ОТП банка највећа мађарска банка, с тржишним учешћем од око 25 одсто. Ова банка, слично као и друге у Мађарској, имала је великих проблема око лоших кредита, па је 2014. забележила негативан финансијски резултат. У Србији је присутна од 2007. године, куповином тадашњих Нишке, Цептер и Кулске банке, али није успела да се наметне као значајнији играч на тржишту.

Криза отпушта и банкаре

У односу на време пре кризе, запослених у банкама је данас за око 9.000 мање. Судећи према извештајима Народне банке, тренд пада запослености у банкама ипак се смањује.

На крају 2008. у банкама је радило 32.847 људи, а на крају 2016. године 23.847. За све то време број банака је мање-више остао исти и сада их у Србији има 30.