Rasprodaja grčkih banaka u Srbiji

Postalo je jasno da grčkim bankarima ne treba verovati kad kažu da njihove banke nisu na prodaju. Podsećanja radi, početkom godine bivši guverner NBS, a sada član „Helenik stabiliti fonda”, Radovan Jelašić najavio je prodaju svih grčkih banaka u Srbiji zbog finansijskih problema s kojima se ta zemlja susreće. Kako je objasnio, novac od prodaje potreban je i Fondu i grčkim poreskim obveznicima, ali su grčke banke (prva među njima Vojvođanska) odmah to demantovale. Nedugo potom, AIK banka, u vlasništvu Miodraga Kostića, potvrdila je da je postigla dogovor o kupovini grčke Alfa banke, koju su Grci pre desetak godina kupili od države, i to za 152 miliona evra. U grčkom vlasništvu sada su ostale još samo Eurobanka i Pireus, za koju se uveliko priča da će je takođe kupiti Kostić.

U delu grčkog bankarskog sektora, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, vrlo je burno. Tako je propalo spajanje Vojvođanske i Eurobanke na nivou grupacije, po kojem je trebalo da banke zamene tržišta u Srbiji, Rumuniji i Kipru. Eurobanka je, inače, prodala svoju Univerzal banku u Ukrajini, kao i banke u Poljskoj i Turskoj, a Alfa gotovo sve banke u regionu.

Osim što su grčke banke prinuđene da napuste poslovanje u regionu, za njih je svakako ogroman udarac i što to moraju da učine za male pare. Vojvođanska banka bila je ubedljivo najskuplja koju je država prodala. Grci su za nju platili 385 miliona evra, a sada su dobili manje od trećine te cene. Alfa banka je za Jubanku dala 152 miliona evra, a nagađa se da je AIK banka za nju dala takođe tek trećinu te cene.

Staša Petković iz „Vajz brokera” podseća da je, usled situacije u kojoj se nalaze grčka država i njen finansijski sektor, Evropska komisija zahtevala od svih grčkih banaka da sprovedu višegodišnji plan restrukturiranja, koji podrazumeva i prodaju većine inostranih podružnica u njihovom vlasništvu.

– Cena po kojoj se banke sada mogu prodati mnogo je niža nego pre krize, jer nema rasta kreditne aktivnosti, a banke i dalje imaju veliku količinu loših plasmana. Osim toga, i niske kamate ne pogoduju ovom biznisu. Samim tim, grčke banke su prinuđene da prodaju svoje inostrane podružnice po diskontovanoj vrednosti (s popustom) u odnosu na period kada su ih kupovale po cenama i do četiri puta višim od knjigovodstvene vrednosti iz vremena ekspanzije bankarskog sektora – objašnjava Petkovićeva.

Za razliku od grčkih banaka, koje su iz poznatih razloga u defanzivi, mađarska OTP banka je u ekspanziji. U poslednjih godinu dana preuzela je čak tri banke u regionu. Prošle godine kupila je Splitsku banku od Sosijete ženeral banke, a pre nekoliko nedelja rumunsku Romaneska banku, čija je vlasnik takođe bila Nacionalna banka Grčke.

Petkovićeva kaže da je OTP banka najveća mađarska banka, s tržišnim učešćem od oko 25 odsto. Ova banka, slično kao i druge u Mađarskoj, imala je velikih problema oko loših kredita, pa je 2014. zabeležila negativan finansijski rezultat. U Srbiji je prisutna od 2007. godine, kupovinom tadašnjih Niške, Cepter i Kulske banke, ali nije uspela da se nametne kao značajniji igrač na tržištu.

Kriza otpušta i bankare

U odnosu na vreme pre krize, zaposlenih u bankama je danas za oko 9.000 manje. Sudeći prema izveštajima Narodne banke, trend pada zaposlenosti u bankama ipak se smanjuje.

Na kraju 2008. u bankama je radilo 32.847 ljudi, a na kraju 2016. godine 23.847. Za sve to vreme broj banaka je manje-više ostao isti i sada ih u Srbiji ima 30.