Историјска ризница и рукотворине у „Прогресу”

Како од вунице „расту” лутке, зеке, стоноге и друге играчке, деца, али и одрасли који воле уникатне рукотворине застајали су да виде за штандом Љиљане Љубић. Ова фризерка по образовању неуморно је плела кљун једној патки, док се хрпа плетеног животињског царства башкарила на њеном столу у галерији „Прогрес” у Кнез Михаиловој улици. Овде до 20. августа траје креативна продајна изложба антиквитета и ручних радова у организацији Асоцијације за старе и уметничке занате атељеа „Зоја”.

Странци су одмеравали хеклане столњаке, занимали су се за домаћи мед, матични млеч, ликере и ракије. Девојке су бирале накит који је академска сликарка  Коштана Ђурић означила као „Одсуство симетрије”. Они који страхују од наглог захлађења, пожурили су да испробају јапанско уље, помоћно медицинско средство за осетљиве синусе, док је Катарина Николић, запослена у овом биљном кутку, предлагала да се капи пробају и за спречавање прехладе, побољшање циркулације и олакшавање болова код спортских повреда.

Љиљана Љубић са својим плетеним животињским царством (Фото: Ненад Неговановић)

За свакога је било по нешто, па су многи после шетње главном градском штрафтом свраћали да обрадују себе или драге особе јединственом ситницом од керамичких посуда до сувенира са мотивима престонице.

Доња галерија резервисана је за уметничке слике и антиквитете, а пажњу су плениле традиционалне ношње са Косова и Метохије које излажу чланице удружења „Јефимија” из Велике Хоче, с Весном Маниташевић на челу. Оне су вичне различитим ручним радовима.

Албуме са фотографијама које сведоче о догађајима из Првог светског рата листала је Сара Антоновић, студенткиња Факултета за медије. Испред ње су биле и фасцикле са текстовима из домаће и светске штампе старе читав век. Антоновићева истиче да има привилегију што ради за оваквим штандом, правом историјском и културном ризницом где се може видети и писаћа машина, књиге из 19. века међу којима и руком писани молитвеници. Љубитеље старина занима и посуђе, есцајг, комплети за кафу, авани...

Шетњом кроз поставку, као да се корача кроз прохујало време. Сваки предмет има своју причу, а неке се тек стварају заједно са рукотворинама које вредне жене неуморно плету, хеклају, кроје и везу док дочекују посетиоце.