Уместо кафе сваког јутра густирам „Политику”

– Уместо кафе сваког јутра густирам „Политику”. И тако дуже од пола века, зато што су то једине дневне новине код нас које признајем – каже Михајло Митровић, архитекта и најстарији колумниста нашег листа са стажом од 55 година.

– Михајло увек први бира део новина који ће да чита. Он узме један, други ја, па се онда заменимо – додаје његова супруга Јелена.

Овај архитекта не броји пензионерске дане, чак се и не сећа када му је званично престао радни однос. Себе не види као пензионера јер откад је у пензији има већи ангажман него пре.

– Раније сам много времена губио на пословне састанке, обавезе у удружењима, друштвеним организацијама. У пензији сам постао господар свог времена, радим што волим и желим. Наставио сам да пројектујем, цртам, читам и пишем – истиче Митровић.

Колико је тежак пензионерски живот у Србији, каже да не зна. Није му познато ни то колико је вредан његов пензиони чек.

– О томе брине моја Јелена. Парама не оперишем – тврди архитекта.

Нећете га видети како игра шах на Калемегдану. За то, каже, нема времена. Јер, пре бира да се дружи са оловком и хартијом без обзира на то што је у последња три месеца имао две операције очију. На радном столу, тик уз софу на којој седи, креативни неред. Док на њему ствара, посматра слике Марка Челебоновића, Јована Бијелића, Пеђе Милосављевића, Мила Милуновића, а кад се замори опушта се погледом на зелену собну башту и скулптуре Ане Бешлић, Милице Рибникар и Јована Солдатовића које стоје на улазу у ту оазу. Љубав према писаној речи негује од студентских дана док је истовремено похађао наставу на књижевности и архитектури.

– Жмурећи пишем. Рука се толико изверзирала да сама пише. Док нисам имао проблема са видом, доста сам читао, све што ми дође под руку. И враћао сам се омиљеним ауторима из младости: Преверу, Хемингвеју, Дучићу, Црњанском и генијалном Момчилу Настасијевићу. Његова поезија је врхунска, то није она поезија којој је главна одлика да се римују последње речи у стиховима него филозофија изречена са мало речи а пуно смисла –наглашава Митровић.

Захваљујући томе што сваког дана нешто креира, одржава свежину ума и продужава живот на прагу 95. године, колико у септембру пуни. Тајна његове дуговечности је, каже, у љубопитљивости и различитим интересовањима. И тако, додаје, целог живота, јер живот не стаје када човек оде у пензију.

– Радити и само радити, то је кључ успеха. Ако хоћете да будете добар архитекта, све мора да вас занима јер правите и мртвачницу и кланицу, болницу, културни центар... Никад се нисам бавио спортом али ту област пратим као и стручну литературу. Док сам могао да путујем, нисам пропуштао прилике да откријем нове географске ширине. Када је Фостер направио банку у Хонгконгу отрчао сам да видим то чудо. Посебна авантура за мене је било стићи до индијског града Чандигара, подно Хималаја, који је пројектовао генијалац Ле Корбизје – истиче Митровић.

Како вам данас изгледа Београд?

– Са градоначелницима Пешићем и Бакочевићем почео је да личи на европске градове. Не могу, нажалост, да се прошетам до Мажестика и Обилићевог венца, али оно што сам видео на фотографијама и телевизији изгледа врхунски. То је дело архитекте Јовина, који је Кнез Михаилову улицу пре три деценије претворио у пешачку – подсећа Митровић.

Не мисли да је време да подвлачи црту. Једино жали због тога што његова три унука неће кренути дединим стопама. Један је уписао економију, а двојица су гимназијалци.

– Ниједан неће да чује за архитектуру. Надао сам се да ће мој Милош, изузетно бистар момак, има 15 година, да настави тамо где је деда стао. Али он има склоности ка кулинарству. Фантастично кува – каже Митровић.   

Његово ремек-дело – Западна капија Београда

(Фото Р. Крстинић)

Пре четрдесет година изграђена је Западна капија Београда, прозвана „Генексова” кула, пројекат за који Михајло Митровић каже да је његово ремек-дело. Здање је високо 117 метара и чине га виши  стамбени део и нижи пословни. Дочекана је са неповерењем, оспоравана у току градње, а данас мало ко може да замисли улазак у престоницу са западне стране без тог објекта.