Шпановићева у потери за првим светским златом

Њој је „селфи” са Иваном Шпановић добар трофеј са дебија на светским шампионатима, а наша рекордерка у скоку удаљ у Лондону размишља о много сјајнијем трофеју – златној медаљи.

– Већ сам заборавила квалификације. Извела сам тај један скок и одустала од преостала два јер смо знали због кише која је падала цели дан и хладноће да ће тих 6,62 бити довољни за финале.  Имала сам још простора на дасци у том скоку (прим: 16,1 цм), али и то је било довољно да се повучем са такмичења, да се утоплим и да се фокусирам на финале. Битно је и то што су све ривалке ушле у финале, а моја једина и највећа жеља је да се најзад изборим за ту прву позицију, и једино то би задовољило моје апетите за ово Светско првенство. Надам се само да ће бити лепше време и да неће бити кише – рекла је Ивана Шпановић која је нашој атлетици донела прву медаљу на светским шампионатима 2013. у Москви, а бронзу је поновила и у Пекингу пре две године.

Шпановићева је због две повреде имала само два такмичења у сезони на отвореном али то није ограничило њене циљеве.

– Дефинитивно, желим скок преко 7,10 и да поправим свој лични рекорд као што сам до сада радила на свим великим такмичењима. Колико ће бити довољно за златну медаљу зависи од много тога, а да сам  мотивисана – јесам, као и увек, да немам проблема са повредама – немам. Не осећам никакав бол нити размишљам о томе. То смо све превазишли, максимално сам спремна и мотивисана, преостало је само да финале почне...

О највећим ривалкама у финалу има добро мишљење и мирно прима њихове изјаве после квалификација:

– Јасно је да је Бартолета спремна. Ове године је лепо скакала, фокусирала се на скок удаљ, запустила је спринт, тако да јој верујем. Опет, све зависи како ће такмичење да крене. Свака од нас мора да се фокусира на сопствене скокове и победиће она која је највише мотивисана и која буде имала мало више среће од других. Мислим, међутим, да је дошло коначно моје време. Колико год да скочи, мислим да ћу моћи да јој одговорим. Када је у Питању Бритни Рис дешавало у квалификацијама да се буквално провуче у финале. Овај шампионат је специфичан зато што имамо један дан између квалификација и финала, то је ново за већину. Ми смо припремили тактику за то. Ја одавно чекам на златну светску медаљу, поготово сада после 7,24 у дворани, и не бих изјављивала то да нисам стварно спремна и да не мислим да то могу. Наравно, ако нека од њих скочи 7,40 ја ћу покушати да их стигнем... Сигурно је да ћемо једна другу погурати да скочимо своје личне рекорде.

Ивана Шпановић је обећала и да неће после првог скока отићи са стадиона као у квалификацијама:

– Не овог пута нећу, али су покушати да, као што то увек радим, отворим такмичење добрим скоком и да онда пазим као се све даље одвија...

Тренер Горан Обрадовић се узда у свој план за дан „паузе” и прво је најавио да ће га открити ако се све заврши како треба, а онда је одустао јер би дан између квалификација и финала могао да постане пракса. Уосталом, први пут је та „шема” била и прошле године у Амстердаму на Европском првенству а Ивана Шпановић је освојила шампионску титулу.

– Једна ствар је сигурна. Неће  свима бити једноставно да направе добру припрему с даном паузе. То је сигурно. Американкама ће се то први пут десити и видећемо на крају да ли ће то бити наш велики плус или, можда, минус. Ја мислим да ће бити велики плус, а оне како се снађу овај пут... За све је потребно искуство, јер увек су квалификације и финала били дан за даном. На тренинзима то може да се симулира, али то није довољно. Такмичење је нешто сасвим друго. Ми смо знали и да ће Ивана бити нешто лошија у квалификацијама него обично... – рекао је Обрадовић, а неизговорени завршетак његове реченице могао би да гласи „ али и боља у финалу“...