Слобода говора за исламофобију

Пресуда холандског суда да Герт Вилдерс није прекршио закон приказивањем антиисламског филма „Фитна”, у којем је Куран назвао „фашистичком књигом”, највероватније ће још више распламсати гнев муслиманског света. Јучерашњом одлуком суд у Холандији је одбио захтев Холандске исламске федерације да се забрани овом десничарском парламентарцу да пореди муслиманску веру са фашизмом, а пророка Мухамеда са варварином.

Ова муслиманска организација је истакла да Вилдерс распирује мржњу и насиље према муслиманима, као и да би требало да буде осуђен за дискриминацију уз обавезу да објави исправку.

Међутим, Вилдерса и његове поступке суд је, како преноси Ројтерс, оценио као политичара који користи своју слободу изражавања, додајући да је неопходно да парламентарац може да изрази своје погледе у јавној дебати, чак и кад су они екстремни.

„У том светлу, не може се рећи да је оптужени са својим коментарима, иако су они провокативни, распиривао мржњу или насиље против муслимана”, саопштио је холандски суд, при чему је у пресуди откуцаној на четири стране написано и да „спорне примедбе се не сматрају за незаконите”, као и да је „слобода говора оптуженог била одлучујући фактор у овом предмету”.

Седамнаестоминутни филм, у којем се Куран осликава као извор насиља, тако што су измешани кадрови исламске свете књиге и терористичких напада, данима изазива немире и протесте широм света, док лидер десничарске Партије за слободу не одустаје од своје исламофобичне пропаганде.

„Увек сам веровао да у политичкој дебати мора бити могуће указати на опасности од надолазеће исламизације Запада и Холандије”, рекао је Вилдерс за новинску агенцију АНП и додао да „никад није имао осећај да је претерао”.

Док је око 20.000 Пакистанаца у недељу демонстрирало и палило холандске и данске заставе у Карачију, због филма „Фитна” као и поновног објављивања карикатура пророка Мухамеда, Герт Вилдерс је на интернет поставио нову ревидирану верзију спорног филма. У новој верзији избачена је карикатура пророка Мухамеда са бомбом у турбану, али је и уместо фотографије холандског репера мароканског порекла стављена фотографија правог убице Теа ван Гога, познатог по томе што је отворено говорио о насиљу према женама у исламским земљама.

Вилдерса је, према свему судећи, више уплашила најава данског карикатуристе да ће га тужити због неовлашћеног коришћења ауторских права, односно његове карикатуре, него што је започео талас протеста и бојкотовања холандских производа у Пакистану, Малезији, Индонезији, Авганистану, Ирану и другим муслиманским земљама. Протести против спорног филма и карикатура протеклих дана спојили су шиите и суните, али за разлику од демонстрација 2006. године, овог пута нема погинулих.

Ирански верски вођа ајатолах Ахмад Катами пре неколико дана је у току молитве, коју је преносио ирански државни радио, рекао да иза Вилдерсовог филма стоје „тлачитељске силе и ционистички режим”.

„Овај јадни холандски посланик је 40 пута путовао у Израел у последњих 25 година. Он каже како је близак (израелском председнику) Шимону Пересу и (израелском премијеру) Ехуду Олмерту”, рекао је Катами и додао да „они виде руку ционистичког режима иза ових сатанистичких дела и дозивају смрт Израелу”.

Минули догађаји само доприносе све већем међусобном неразумевању између западног и муслиманског света, које је евидентно и по шестогодишњем истраживању Галупа спроведеном у 35 муслиманских земаља у којем је испитано 50.000 људи. Резултати овог истраживања, објављени у књизи „Ко говори за ислам? Шта милијарду муслимана заиста мисли”, назначавају како неразумевање с обе стране, које често одржавају политичари и медији, може да подгреје сумњу и конфликт.

Према речима Далије Могахед, коауторке књиге, анализа медија је показала да је већина америчких телевизијских извештаја „оштро негативна” према исламу, док су дискусије о хришћанству на муслиманским ТВ станицама нити добре нити лоше.