Терет на савести Србије и Европе

КУЛТУРЕ И СУКОБИ

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга

Прву унакрсну анализу извештаја о масакру о Сребреници, објављену у 65. броју француског стручног часописа "Културе и сукоби" приредили су стручњаци за Балкан са француских универзитета и из научних центара – Изабела Делпла, Ксавије Бугарел и Жан-Луј Фурнел. С њима смо разговарали о закључцима до којих су дошли на основу анализе  извештаја Уједињених нација, Хашког трибунала, француске Скупштине, холандског Центра за историјска истраживања (НИОД) и Републике Српске.


Изабела Делпла подсећа да постоји консензус међународних институција и Босне и Херцеговине, укључујући и Републику Српску, када је реч о масакру у Сребреници, "око тога да је реч о организованом масакру, као и о судбини мушкараца који су нестали и, уопштено, о броју погинулих Бошњака" каже она, прецизирајући да се "биланс жртава процењује између 7400 (Хашки трибунал) и 8000 (Међународна комисија за нестала лица), због разлике у методама.

За Делплу и Фурнела је неопходно да се јасно одвоји криминална одговорност српских снага у масакру, што је предмет поступака пред Хашким трибуналом и извештаја Републике Српске од моралне и политичке одговорности за пад енклаве, чиме се баве извештаји УН, Француске и Холандије.

Догађаји у Сребреници до данас нису у потпуности расветљени, наводе аутори анализе. "Док Караџић и Младић не буду ухапшени и изведени пред суд, не могу до краја да буду расветљени услови и тачни разлози за одлуку да се изврши масакр, као ни место масакра у општој динамици рата у БиХ", каже Делпла. Она додаје и да је још увек нејасна веза између снага Републике Српске и Србије у паду енклаве, као и одговорност француског генерала Бернара Жанвијеа, тадашњег команданта јединица Унпрофора и Јасушија Акашија, специјалног изасланика генералног секретара УН-а, "због закашњења и одсуства ваздушне интервенције како би се спречио пад енклаве и града".

За потпуно расветљавање догађаја, наводи овај филозоф, потребно је да се српским посланицима и историчарима отворе досад недоступне архиве у Србији, попут извештаја са састанака Врховног савета одбране Федеративне Републике Југославије.

Отварање архива очекује се и од власти БиХ, како би се расветлила улога тадашњих власти у Сарајеву у преузимању Сребренице од стране снага босанских Срба. Бугарел, који се бави питањем одговорности власти БиХ у масакру, каже да су неки посланици и новинари у федерацији БиХ рано имали храбрости да поставе непријатна питања о понашању бошњачких власти у јулу 1995. године. Али "чињеница да нису ухваћени Младић и Караџић, из чега националистичке партије још увек црпу снагу, као и инструментализација ових питања од неких бошњачких политичара и појединих српских негациониста, довела је до тога да ова дебата буде угушена", констатује Бугарел. "Неколико бивших политичких и војних званичника потхрањивало је гласине о размени Сребренице и Жепе са деловима Сарајева под српском контролом, али за сада не постоји ниједан доказ о тој трговини", каже Бугарел. Он прецизира да је "питање евентуалне одговорности власти у Сарајеву политичког, а не криминалног реда, јер се односи само на пад енклаве, али не и на масакр који је следио".

Делпла и Фурнел наводе да одговорни у међународним и националним институцијама који су најдиректније били укључени у догађаје нису поднели оставке, а у неким случајевима су чак промовисани, са изузетком холандског премијера, који је поднео оставку 2003. године, након што је објављен холандски извештај. "Није дошло ни до суштинске реформе начина контроле спољне политике у овим демократским земљама, пре свега у Француској", констатују  ови истраживачи.

У Србији однос према овом масакру често има карактеристике негационизма, каже Бугарел, који често борави у региону за потребе својих истраживања. "Постоје две врсте негационизма – прва је порицање да се масакр уопште догодио, довођењем у питање броја погинулих које су утврдили Хашки суд и друге међународне организације или тврдњом да су мушкарци из Сребренице погинули у борби. Поред овог, постоји у великом делу српског народа, у православној цркви и државном апарату настојање да се релативизују размере и изузетност масакра у Сребреници, представљајући га као акт освете или као масакр међу многим другим почињеним у 1990-им", каже Бугарел. "Али масакри више десетина особа, каквих је могло бити у Кравици или Залажју, не могу ни да оправдају ни да објасне масакр хиљада особа који је подразумевао значајна логистичка средства о којима је, по свему судећи, одлуку донео Младић лично".

Критички осврт на догађаје у Сребреници је "еволуирао" у Србији, према овом француском истраживачу, који наводи као позитиван знак изјаве председника Србије Бориса Тадића о томе да је против интереса Србије одбијање сарадње са Хашким трибуналом. Упркос томе, "биће потребно неко време да критички покушаји продру у јавно мњење, као што је француском друштву требало више деценија да се суочи са тамним страницама своје историје као што је колаборација са нацистичком Немачком за време Другог светског рата или злочини француске војске током рата у Алжиру", упозорава Бугарел.