Цигарете као тоалет папир

Суђење Синиши Стојчићу и групи оптуженој за шверц цигарета током 1997. године, почело је јуче пред Специјалним судом у Београду, читањем оптужнице.

Како је рекао заменик специјалног тужиоца Саша Иванић, групу су организовали оптужени Стојчић и његов брат Радован Стојчић, бивши заменик министра унутрашњих послова, убијен 11. априла 1997. године.Деветочланој групи приписује се да је стекла корист од 1,9 милиона долара.

Према наводима оптужнице, цигарете су набављане у иностранству и уношене у Србију из Бугарске на граничном прелазу Вршка чука. По налогу оптуженог Михаља Кертеса, бившег директора царине, лажно су приказиване као тоалетни папир на који је неколико пута плаћена царина од 10.000 динара, уместо 600.000 долара.

Увозник „тоалетног папира” било је предузеће „Декс”, чији је власник оптужени Дејан Миленовић, а цигарете су складиштене у предузеће „Р 5компани”, Синише Стојчића.Он их је даље продавао у Србији, а добит је делио са осталим члановима групе. Део цигарета приказан је лажно као товар који је био у транзиту из Бугарске преко Србије за Македонију.

Михаља Кертеса оптужница терети да је као директор СУЦ-а, приликом преласка камиона са цигаретама, на Вршку чуку слао екипу ванредне контроле царина, у којој су били његови рођаци и познаници који су цариницима забрањивали прилаз камионима и спречавали контролу. Онима који би посумњали да се ради о кријумчарењу цигарета, речено је да „држе језик за зубима јер је у питању државни посао”.

Цигарете су, према наводима оптужнице, транспортоване до магацина „Р 5 компани” уз полицијску пратњу. Налог за то дао јепокојни Радован Стојчић, који је спречавао буџетску контролу те фирме у договору са бившим помоћником министра унутрашњих послова Стојаном Мишићем.

Бивши начелник нишке полиције Радисав Гвозденовић, звани Гвозден, оптужен је да је „обуставио службене радње”, чиме је спречио истрагу када су полицајци у Нишу открили да се у Стојчићевој фирми налазе шверцоване цигарете. Полицајци су о томе сачинили фотодокументацију и одузели камион са цигаретама, али је Гвозденовић наредио да се камион и цигарете врате Синиши Стојчићу. Дајући суду своје личне податке, Гвозденовић је поменуо да је два пута пензионисан због неслагања са руководством МУП-а и да је 2001. године у Нишу проглашен за „најџентлмена и најтранспарентнију личност”.

Синиша Стојчић одбацио је наводе тужилаштва, рекавши да је оптужница исконструисана због успеха њега и његовог брата Радована Стојчића Баџе,да се суди његовом покојном брату, а не групи која га је убила и да је „читав случај направљен на случајностима”. „Неспојиво је да се један борац против криминала, какав је био мој брат, оптужује за организовање криминалне групе. Радован је 1997. године страдао, јер је покушао да заустави тајкуне из политичке елите”, рекао је Синиша Стојчић.

Он је додао да је имао успешну фирму, да је увозио бродове пиринча и кафе, и да му „није био потребан увоз два, три шлепера нелегалне робе”, јер се цела Србија 1996. године снабдевала његовим пиринчем. Казао је и да је са братом био само у породичним односима.

Стојчић је рекао да је „злоупотребљена ситуација” у вези са два камиона које је он позајмио Жељку Ражнатовићу Аркану, рекавши да је Ражнатовић у тим камионима превозио цигарете. Суђење се наставља данас, саслушањем осталих оптужених.

Група Синише Стојичића једна је од четири клана такозване дуванске мафије против којих се воде поступци у Специјалном суду. Оптужнице су подигнуте и против групе Станка Суботића Цанета и Антона Станаја, а истрага се води против Марка Милошевића, Мирјане Марковић и Бојане Бајрушевић.