Нетанијахуов (можда) последњи парти

„Случај 1000”, како је у Израелу позната прва афера, тиче се сумњи да су премијер и његова породица примали вредне поклоне од богатих пословних људи који су заузврат очекивали разне уступке. „Случај 2000” сумњичи га да је са познатим израелским магнатом штампе ковао планове како би себи обезбедио повољан политички третман у једном од најтиражнијих листова земље.

Истраге трају месецима, али кључни обрт догодио се прошле недеље када је Ари Харов, бивши шеф Нетанијахуовог кабинета и својевремено један од његових људи од највишег поверења, прихватио да буде сведок оптужбе. Полиција је непосредно после тога у писаној форми потврдила да је премијер осумњичен за корупцију и злоупотребу поверења.

„Ари Харов потписао је споразум јер има шта да каже”, пише колумниста листа „Једиот ахронот”. „Нетанијаху је мртав човек који хода.” Јасно се назире да је у питању нагодба: Харов је такође оптужен за корупцију, али би, по договору са полицијом, због сведочења о премијеру могао да избегне затвор, буде осуђен само на друштвено користан рад и плати глобу од 193.000 долара. Нетанијаху све одбацује. „Неизбежан скандал недеље”, рекао је о „позадинској галами”, поручујући грађанима Израела да наставља да ради у њихову корист.

Уколико, међутим, Нетанијаху – премијер са најдужим стажом после Давида бен Гуриона – буде оптужен, колико дуго ће моћи да се одупре захтевима опозиције да поднесе оставку? Лако може да изгуби подршку у јавности уколико се докаже да је био похлепан.

У „Случају 1000” премијер не пориче да су он и његова породица примали вредне поклоне али одбацује оптужбе да је посреди мито. Брани се да је дарове добијао од блиских људи који су случајно милионери или милијардери.

Потенцијално најзначајнији сведок је холивудски продуцент Арнон Милхан, који је фамилији Нетанијаху слао скупе цигаре, шампањац и накит, а полиција сумња да му се премијер захвалио тако што му је помогао да прода телевизијски Канал 10. Други је Рон Лодер, дугогодишњи Нетанијахуов пријатељ, амерички филантроп и магнат козметике, који је признао да је плаћао путовања премијеровом сину Јаиру и да је премијеру поклањао скупа одела. Трећи је аустралијски милијардер Џејмс Пакер.

„Случај 2000” је политички опаснији и ту би сведочење бившег шефа Нетанијахуовог кабинета могло да буде кључно. Харов је на мобилни снимио делове премијеровог разговора са Арноном Мозесом, власником „Једиот ахронота”, другог најтиражнијег израелског дневника. Конверзација се тицала предлога да Мозес престане да буде критички настројен према премијеру, а да Нетанијаху помогне финансијски уздрманом „Једиот ахроноту” тако што ће смањити тиражне потенцијале ривалског, њему наклоњеног дневника „Израел хајом”, користећи лично пријатељство са власником, америчким магнатом коцкарница Шелдоном Аделсоном.

Од Харова се сада очекује да у првом случају потврди везе између Натанијахуа и Милхана, а да у другом потврди да је премијер лажно сведочио када је рекао да се са Мозесом само претварао и да никада није намеравао да склопи договор. Снимак спорне конверзације сада је у поседу полиције.

Тужиоци истражује и случајеве у којима се Нетанијаху не помиње, али су умешани његови блиски сарадници. Посебну пажњу изазива „Случај 3000”, скандал око набавке подморница и ракетних топовњача из Немачке, посла вредног две милијарде долара. У корупционашку аферу, која прети да буде највећа у историји Израела, умешан је Нетанијахуов лични адвокат Давид Схимрон.

„Случај 4000” тиче се проблематичне везе између власти и израелског телеком гиганта „Базек”. Тврди се да је Шломо Филбер, генерални директор министарства комуникација и бивши премијеров блиски сарадник, „Базеку” достављао поверљива документа од којих је фирма имала користи.

На све то иде и податак да је Нетанијахуова супруга Сара прошле недеље четврти пут била пред истражитељима који испитују могућу злоупотребу јавних фондова у реконструкцији премијерове резиденције.

Подизање оптужнице може да траје месецима, а по израелским законима премијер не мора да поднесе оставку чак ни када је оптужен, тумачи професор Барак Медина, експерт уставног права са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

Друго је питање да ли ће у случају подизања оптужнице Нетанијахуова десничарска коалиција, која у Кнесету има већину од само једног посланика, стати иза њега и његове странке Ликуд или ће искористити прилику да затражи нове изборе.

Нетанијаху може да се узда у то да је и до сада успевао да изађе неозлеђен, па чак и снажнији из непријатних ситуација, које је по правилу описивао као завере левичара или новинара. У среду увече је у Тел Авиву организовао митинг подршке својих 3.000 ликудњика којима је поручио да су левица и медији покренули „опсесивни лов на вештице” са циљем да га у „удару” скину са власти.

Али, као Дамоклов мач над главом му виси изјава једног учесника: „Ово је последњи парти. Ухватили су га.”