Уцењивачки потенцијал социјалиста

Процене према којима ће формирање нова српске владе после 11. маја бити немогуће без учешћа или подршке Социјалистичке партије Србије као да су осоколиле социјалисте који су већ почели да условљавају потенцијалне коалиционе партнере. Председник социјалиста Ивица Дачића је тако на суботњем предизборном скупу у београдској „Арени” казао да ће СПС ући у коалицију после избора са онима који се обавежу да ће прекинути прогон породице бившег српског и југословенског председника Слободана Милошевића и онима који се залажу за промену Закона о раду, за бесплатно школство и здравство и за промену Закона о пензијама како просечне пензије не би биле ниже од 70 одсто просечне плате.

Да ли ће социјалисти успети да капитализују положај својеврсног кључног играча на српској политичкој сцени после мајских избора, међутим, зависи од многих фактора, пре свега од броја гласова које освоје, али и од спремности других партија да удовоље њиховим прохтевима. Питање је, такође, и са којим би странкама СПС могао да уђе у коалицију, мада је утисак који преовлађује да се социјалисти ближе статусу странке са највећим коалиционим потенцијалом, који је до сад уживала Демократска странка Србије.

Изјаве челника СПС-а, наиме, указују да овој партији не би била страна чак ни коалиција са Демократском странком, али под условом да се демократе одрекну Лиге социјалдемократа Ненада Чанка и Г17 плус Млађана Динкића.

– То што ДС на овим изборима излази у савезу са Г17 плус и Ненадом Чанком знатно сужава могућности за постизборну сарадњу између СПС-а и ДС-а. Али златно је правило „никад не реци никад” – изјавио је за новосадски „Дневник” потпредседник СПС-а Душан Бајатовић.

На услове које социјалисти већ испостављају, њихови потенцијални постизборни савезници из ДС-а и ДСС-а за сада гледају као на нешто што је преурањено и није од суштинске важности.

У ДСС-у понављају да се о свим постизборним коалицијама може говорити тек после самих избора, али и да су спремни да разговарају са свим странкама које освоје места у парламенту.

– А што се тиче услова које су навели у СПС-у, могу само да кажем да свако има свој програм. Видећемо како ће се ствари развијати – каже портпарол ДСС-а Андреја Младеновић за „Политику”.

И у ДС-у мисле да је рано говорити о међупартијским савезима који би могли да буду склопљени после 11. маја, а Нада Колунџија, шеф посланичке групе демократа, поручује социјалистима да би, пре него што уопште почну да испостављају неке услове, требало да се одреде према стратешком интересу Србије, што су, према њеним речима, евроинтеграције.

– А што се тиче неких њихових услова који се дотичу тема из прошлости, из ’90, ту места за разговоре нема. Демократска странка никога није прогонила, али није ни штитила оне који су осумњичени и оптужени за тешка кривична дела – додаје Колунџија коментаришући захтев СПС-а да се престане са „прогоном” Милошевићеве породице.

Она је, међутим, нешто конкретнија била на почетку кампање. Тако је 19. марта за „Вечерње новости” изјавила да би СПС најпре требало да се одреди према ЕУ, сарадњи с Хашким трибуналом, ратним злочинима… додајући да политика социјалиста у том тренутку није остављала простор за могућу сарадњу.
У међувремену, социјалисти су се одредили према Слободану Милошевићу. Судећи према почетку кампање, ова партија је озбиљно решила да врати део бирача који се временом приклонио радикалима препознавши у њима аутентичне настављаче политике Слободана Милошевића. Због тога су очигледно решили да се поново послуже Милошевићем, иако сам Дачић у последњим годинама његовог живота није био у Милошевићевој милости. Дачић се, према сопственом признању, са Милошевићем последњи пут чуо децембра 2003. скоро две и по године пре његове смрти. Без обзира на то, први предизборни скуп у београдској „Арени”, социјалисти су почели емитовањем Милошевићевог обраћања јавности преко РТС-а 2. октобра 2000. у којем је рекао да ће долазак Демократске опозиције Србије на власт довести до распада Југославије, губитка Косова и могућег отцепљења Војводине.

У ДС-у и ДСС-у, међутим, не обраћају превише пажње на повратак СПС-а Милошевићу, а Нада Колунџија (ДС) оцењује да емитовањем говора бившег председника СРЈ само желе да створе алиби за сопствену погрешну политику са чијим се резултатима Србија сада суочава.

Андреја Младеновић (ДСС) био је још индиферентнији: „Нека пуштају. Свако има своју публику”.

Подсетимо, ДСС је и раније показао да није „гадљив” на социјалисте, будући да је прва Коштуничина мањинска влада формирана уз њихову подршку (један од услова био је да нема хапшења хашких оптуженика, што је поштовано кроз принцип добровољних предаја). Опрез с којим демократе Бориса Тадића говоре о странци Слободана Милошевића указује да би после 11. маја и они могли да пређу границу која се после 5. октобра чинила непремостивом и направе неку врсту постизборног савеза.

Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, слаже се да је могуће да социјалисти преузму од ДСС-а „титулу” странке са највећим коалиционим потенцијалом, али ће њихова „уцењивачка” политика највише зависити од тога колико гласова освоје на изборима.

– Моја процена је да ће цензус сигурно прећи. Али све о чему они сад говоре и услови које постављају, ослањају се на предизборна истраживања која могу, али и не морају да буду тачна. Резултати избора ће у том смислу бити релевантни, јер неће бити иста ситуација ако једва пређу цензус од пет одсто или ако освоје 15 одсто – каже Николић за „Политику”.