Климатске промене подижу цене житарица

Временске прогнозе нису обећавајуће за српски аграр – стручњаци су већ изашли с податком да ће просечна годишња дневна температура (за период 2070. до 2100) порасти за четири до 4,5 степени Целзијуса. Слично ће се догодити и другим земљама југоисточне Европе.

– Према подацима, у које сам имао увид, до тада ће се повећати и просечне годишње количине падавина. На северу Србије, рецимо, пет до 5,5 одсто. У будућности ће учесталије бити и суше и поплаве, као и топлотни стресови. Све то захтева другачију пољопривредну политику. Имате добро развијен систем истраживања у пољопривреди. То је важно јер ће произвођачима ускоро бити потребне нове сорте отпорне на сушу које имају и краћи циклус раста – уверава наш саговорник.

Домаћи стручњаци већ су изашли с проценом да ће губици од суше у Србији бити око милијарду долара, али ФАО за сада нема егзактне податке о томе. Приходко каже да је влага у земљишту, која је критични показатељ услова за развој усева, у Србији нагло опала још крајем јуна, што је знак за бригу кад је реч о соји, кукурузу, у мањој мери и о сунцокрету.

– У Војводини је влага у земљишту сада пала на 30 до 35 одсто. Стручњаци обично сматрају да је већ 40 процената критичан ниво за развој кукуруза. Јасно је да можемо очекивати ниже приносе кукуруза и соје у поређењу са 2016. Али, они ће вероватно бити близу десетогодишњим просецима. Као резултат тога пашће и извоз житарица и уљарица из Србије – сматра представник ФАО.

Управо уљарице и житарице чине 50 одсто пољопривредне производње у Србији, а кукуруз је већ годинама међу првих пет извозних производа. Приходко истиче да је ово један од најдинамичнијих сектора у извозу који је успео да привуче стране директне инвестиције. Али, расположивост складишта и ограничена извозна инфраструктура у лукама на Дунаву су уска грла тржишта, нарочито због тога што је последњих година производња житарица знатно повећана. Указује и на то да потенцијални купци мало знају о квалитету житарица из Србије и да су нам због тога нека важна тржишта у развоју у северној Африци и Азији и даље недоступна. Због тога, наглашава, произвођачи и извозници уљарица и житарица, заједно са релевантним владиним институцијама, морају да раде на томе да се испуне фитосанитарни захтеви земаља у које желе да извозе своје производе.

ФАО процењује и да ће климатске промене у будућности донети додатне нежељене ефекте по снабдевање, па чак и шокове на тржишту житарица.

– Цене житарица могу бити нестабилне услед климатских екстрема и њихове учесталости. Код главних светских произвођача и извозника житарица суше и поплаве могу екстремно да подигну цене.  Свет је то већ доживео 2007, 2008. и  2010. године – закључује Дмитри Приходко.

Пројекти ФАО у Србији

ФАО је последњих година ангажован у Србији на неколико пројеката, а велику помоћ пружио је и током поплава 2014. и 2016. године. Тренутно ФАО и Европска банка за обнову и развој раде на унапређењу извоза житарица и уљарица у сарадњи са Удружењем „Жита Србије” за привлачење инвестиција у инфраструктуру за складиштење и извоз ових култура и побољшања приступа новим тржиштима. Такође, промовише оснивање и рад пољопривредних задруга, олакшава инвестиције кроз јавно-приватни дијалог у сектору меса и млека и унапређује стандарде квалитета и безбедности хране у сектору меса. Један од резултата сарадње с Владом Србије јесте и увођење националне ознаке „Српски квалитет”, која је промовисана у мају, а тренутно се ради и на развоју ознаке географског порекла производа из наше земље.