​Битка за Унмик

Дипломатска копља поново су се ломила, после три месеца, у Савету безбедности Уједињених нација око Косова и Метохије, као једном од кључних места и терена на којем Србија може да се супротстави отцепљењу јужне покрајине.

Тако је настављена борба да ово питање не пређе потпуно у надлежности институција где највећи утицај имају они који су признали такозвану независност Приштине и да се не одузимају овлашћења мисији Унмик на КиМ.

 

И док косовске власти на све начине покушавају да маргинализују, па и укину присуство Уједињених нација, председник Александар Вучић требало би да наредних дана разговара с Антониом Гутерешом, генералним секретаром светске организације. То је најавио први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић, који је на седници Савета безбедности у среду поручио да га брине што су САД, Француска и Велика Британија ускладиле ставове с Приштином око смањења надлежности Унмика.

Расправу у СБ, коју су медији у Србији окарактерисали као жестоку и жучну, обележила је не само оштра полемика шефа српске дипломатије с представницом привремених косовских институција Вљором Читаку већ и нова размимоилажења најутицајнијих земаља света око присуства УН на Космету. Амбасадори Русије и Кине поново су се, као и на претходним седницама, успротивили констатацијама представника САД и Британије. „Многе делегације представљале су нам данас дивну слику с Косова, али то се не подудара с нашим виђењем ситуације. Косовски пројекат и даље показује своју неодрживост”, навео је амбасадор Русије у УН Василиј Небензја, који је позвао међународну заједницу да обезбеди поштовање Срба на КиМ и истакао да намере Приштине за чланство у Унеску не треба узети у обзир.

Београд и Приштина на седници у Њујорку поново су разменили оптужбе и око тога ко опструише нормализацију односа, па је Дачић позвао чланице Уједињених нација да не релативизују питање неспровођења договореног у Бриселу и позвао међународну заједницу да изврши притисак на косовске власти да се формира Заједница српских општина. „Боље да се каже ’нећемо да реализујемо Бриселски споразум’ и у том смислу очекујем и ваше објективно сагледавање стања, а не релативизацију”, поручио је шеф дипломатије Србије, који је намеру Приштине за чланство у Унеско и Интерполу оценио као једностране потезе, кршење Повеље УН и важеће Резолуције СБ 1244.

Ова седница СБ одигравала се у моменту док се чека и одлаже успостављање институција у Приштини, после ванредних парламентарних избора у јужној покрајини, одржаних 11. јуна. Упркос чињеници да се још не назире формирање нове владе, а није завршен чак ни процес конституисања скупштине, британски амбасадор при УН Мајкл Рајкрофт рекао је да растући буџет Унмика не одговара стању на терену.

После тога директор Канцеларије за Косову и Метохију Владе Србије Марко Ђурић изјавио је да је једнострано проглашење такозване независности у Приштини незаконито и да је зато потребно да се уклоне непријатни сведоци попут Унмика. Подсетио је и да је већина грађана у јужној покрајини заправо против било каквог издвајања Косова, јер многи Албанци желе да оно буде припојено Албанији, а Срби га доживљавају као део Србије.

Уз полемику у СБ око улоге УН, настављени су и разговори о унутрашњем дијалогу око решења косовског питања, на иницијативу председника Александра Вучића, који је поручио да је против стања замрзнутог конфликта. Оценио је и да се људима чине интересантне формуле, као што су две Немачке, кипарски, или израелско-јордански модел и указао да је кључно видети шта ти предлози заиста значе, а значе „да имамо овакво стање још 200 година”.

У фокусу су претходних дана били и најављени разговори о промени устава, око чега је Вучић такође позвао на договор. Око тога да ли би и на који начин требало разговарати о највишем правном акту, критике су протекле недеље разменили представници проевропски оријентисане опозиције. Лидер ДС-а Драган Шутановац најавио је да та странка ради на свом предлогу устава који ће послати председнику Србије. Такву најаву шеф Покрета слободних грађана Саша Јанковић протумачио је као повод за раскид било какве сарадње с Демократском странком на предстојећим београдским изборима. Из ПСГ-а стигла је порука да је „једини дијалог који ће ПСГ имати с Александром Вучићем искључиво разговор о мирној предаји власти”.

Овај политички разлаз изазвао је реакције и међу осталим опозиционим странкама, па се неколико дана водила дебата да ли је изјава Шутановца о томе да ДС припрема свој предлог устава била довољан повод да се сарадња дојучерашњих политичких партнера у трци за место председника Србије обустави, и то у тренутку када је читава политичка сцена већ почела припреме за изборе у главном граду.

Упитан да прокоментарише Јанковићеве поруке о предаји власти, Александар Вучић изјавио је да није чуо како се народ негде изјашњавао. Закључио је да у сваком случају власт у Србији неће постављати ни улица, ни стране амбасаде, већ народ на изборима.