​Bitka za Unmik

Diplomatska koplja ponovo su se lomila, posle tri meseca, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija oko Kosova i Metohije, kao jednom od ključnih mesta i terena na kojem Srbija može da se suprotstavi otcepljenju južne pokrajine.

Tako je nastavljena borba da ovo pitanje ne pređe potpuno u nadležnosti institucija gde najveći uticaj imaju oni koji su priznali takozvanu nezavisnost Prištine i da se ne oduzimaju ovlašćenja misiji Unmik na KiM.

 

I dok kosovske vlasti na sve načine pokušavaju da marginalizuju, pa i ukinu prisustvo Ujedinjenih nacija, predsednik Aleksandar Vučić trebalo bi da narednih dana razgovara s Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom svetske organizacije. To je najavio prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je na sednici Saveta bezbednosti u sredu poručio da ga brine što su SAD, Francuska i Velika Britanija uskladile stavove s Prištinom oko smanjenja nadležnosti Unmika.

Raspravu u SB, koju su mediji u Srbiji okarakterisali kao žestoku i žučnu, obeležila je ne samo oštra polemika šefa srpske diplomatije s predstavnicom privremenih kosovskih institucija Vljorom Čitaku već i nova razmimoilaženja najuticajnijih zemalja sveta oko prisustva UN na Kosmetu. Ambasadori Rusije i Kine ponovo su se, kao i na prethodnim sednicama, usprotivili konstatacijama predstavnika SAD i Britanije. „Mnoge delegacije predstavljale su nam danas divnu sliku s Kosova, ali to se ne podudara s našim viđenjem situacije. Kosovski projekat i dalje pokazuje svoju neodrživost”, naveo je ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja, koji je pozvao međunarodnu zajednicu da obezbedi poštovanje Srba na KiM i istakao da namere Prištine za članstvo u Unesku ne treba uzeti u obzir.

Beograd i Priština na sednici u Njujorku ponovo su razmenili optužbe i oko toga ko opstruiše normalizaciju odnosa, pa je Dačić pozvao članice Ujedinjenih nacija da ne relativizuju pitanje nesprovođenja dogovorenog u Briselu i pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na kosovske vlasti da se formira Zajednica srpskih opština. „Bolje da se kaže ’nećemo da realizujemo Briselski sporazum’ i u tom smislu očekujem i vaše objektivno sagledavanje stanja, a ne relativizaciju”, poručio je šef diplomatije Srbije, koji je nameru Prištine za članstvo u Unesko i Interpolu ocenio kao jednostrane poteze, kršenje Povelje UN i važeće Rezolucije SB 1244.

Ova sednica SB odigravala se u momentu dok se čeka i odlaže uspostavljanje institucija u Prištini, posle vanrednih parlamentarnih izbora u južnoj pokrajini, održanih 11. juna. Uprkos činjenici da se još ne nazire formiranje nove vlade, a nije završen čak ni proces konstituisanja skupštine, britanski ambasador pri UN Majkl Rajkroft rekao je da rastući budžet Unmika ne odgovara stanju na terenu.

Posle toga direktor Kancelarije za Kosovu i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić izjavio je da je jednostrano proglašenje takozvane nezavisnosti u Prištini nezakonito i da je zato potrebno da se uklone neprijatni svedoci poput Unmika. Podsetio je i da je većina građana u južnoj pokrajini zapravo protiv bilo kakvog izdvajanja Kosova, jer mnogi Albanci žele da ono bude pripojeno Albaniji, a Srbi ga doživljavaju kao deo Srbije.

Uz polemiku u SB oko uloge UN, nastavljeni su i razgovori o unutrašnjem dijalogu oko rešenja kosovskog pitanja, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, koji je poručio da je protiv stanja zamrznutog konflikta. Ocenio je i da se ljudima čine interesantne formule, kao što su dve Nemačke, kiparski, ili izraelsko-jordanski model i ukazao da je ključno videti šta ti predlozi zaista znače, a znače „da imamo ovakvo stanje još 200 godina”.

U fokusu su prethodnih dana bili i najavljeni razgovori o promeni ustava, oko čega je Vučić takođe pozvao na dogovor. Oko toga da li bi i na koji način trebalo razgovarati o najvišem pravnom aktu, kritike su protekle nedelje razmenili predstavnici proevropski orijentisane opozicije. Lider DS-a Dragan Šutanovac najavio je da ta stranka radi na svom predlogu ustava koji će poslati predsedniku Srbije. Takvu najavu šef Pokreta slobodnih građana Saša Janković protumačio je kao povod za raskid bilo kakve saradnje s Demokratskom strankom na predstojećim beogradskim izborima. Iz PSG-a stigla je poruka da je „jedini dijalog koji će PSG imati s Aleksandrom Vučićem isključivo razgovor o mirnoj predaji vlasti”.

Ovaj politički razlaz izazvao je reakcije i među ostalim opozicionim strankama, pa se nekoliko dana vodila debata da li je izjava Šutanovca o tome da DS priprema svoj predlog ustava bila dovoljan povod da se saradnja dojučerašnjih političkih partnera u trci za mesto predsednika Srbije obustavi, i to u trenutku kada je čitava politička scena već počela pripreme za izbore u glavnom gradu.

Upitan da prokomentariše Jankovićeve poruke o predaji vlasti, Aleksandar Vučić izjavio je da nije čuo kako se narod negde izjašnjavao. Zaključio je da u svakom slučaju vlast u Srbiji neće postavljati ni ulica, ni strane ambasade, već narod na izborima.