ВМА добија очну банку

На ВМА је у току сређивање простора где ће се ова специфична банка налазити, а у међувремену ће почети и набавка опреме.

Како је за „Политику” најавио пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, заступник начелника ВМА, банка ће се налазити у адаптираном простору Института за патологију и судску медицину, а поред дела службе хитне помоћи.

– Већина људи код којих је потребна трансплантација слепа је или слабовида због тога што има замућену рожњачу или претходно урађени „калем” који се замутио. Вид може да се поврати самом операцијом, што је велика ствар. Интервенција није компликована. Користи се техника перфоративне тоталне кератопластике, којом смо ми овладали пре више деценија. Примењујемо и другу технику такозване ламералне кератопластике, када се рожњача узме са једног ока преминулог донора и раздвоји се на два дела. То се ради ласером. Ако је код неког болестан задњи део рожњаче, ми му ту пресадимо донирани задњи део, а други део оном пацијенту који има проблем са предњим делом ока. Тако се једна рожњача, чија је дебљина у просеку пола милиметра, може искористити за два болесника. То је велика уштеда – појаснио је др Вукосављевић.

Рожњаче се узимају онда када се код особе установи клиничка смрт, а може се узети и од људи који су на било који начин преминули, само је важно добити сагласност породице. Треба знати да се приликом узимања рожњача са донора не ружи изглед покојника, што породици доста значи.

– Нови закон о трансплантацији органа и ткива који ће бити усвојен нама иде у прилог јер ће донети једну новину, а то је претпостављена сагласност. Самим тим, имаћемо више донора, јер ће тим прописом сви грађани бити потенцијални даваоци органа и ткива, уколико то нису изричито одбили. Само у нашој установи годишње премине око хиљаду људи, па ако би сви они били донори рожњача, могли бисмо да оперишемо све пацијенте са листе чекања – додаје др Вукосављевић.

Захваљујући отварању очне банке, ВМА би успоставила сарадњу са другим сличним институцијама у свету. Офталмолози ВМА већ имају понуду да буду партнери на пројекту размене рожњача за трансплантације и са Клиником „Ребро” у Хрватској, па се очекује да ових дана стручњаци наше клинике оду у посету код лекара у Загреб.

 – Могли бисмо да размењујемо рожњаче са очним банкама у другим земљама. Када се узму ткива, она не могу да стоје дуго. Ставе се у одређени раствор и ту могу да буду до три месеца. Када буду биле потребне за пацијента у некој другој земљи, онда бисмо им ми дали наше рожњаче, а ако су нама потребне – они би их нама слали – каже др Вукосављевић.

Трансплантација рожњаче у Србији је први пут изведена 1933. године, када се наша земља налазила међу водећим у свету које су обављале овакве захвате.