VMA dobija očnu banku

Na VMA je u toku sređivanje prostora gde će se ova specifična banka nalaziti, a u međuvremenu će početi i nabavka opreme.

Kako je za „Politiku” najavio pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, zastupnik načelnika VMA, banka će se nalaziti u adaptiranom prostoru Instituta za patologiju i sudsku medicinu, a pored dela službe hitne pomoći.

– Većina ljudi kod kojih je potrebna transplantacija slepa je ili slabovida zbog toga što ima zamućenu rožnjaču ili prethodno urađeni „kalem” koji se zamutio. Vid može da se povrati samom operacijom, što je velika stvar. Intervencija nije komplikovana. Koristi se tehnika perforativne totalne keratoplastike, kojom smo mi ovladali pre više decenija. Primenjujemo i drugu tehniku takozvane lameralne keratoplastike, kada se rožnjača uzme sa jednog oka preminulog donora i razdvoji se na dva dela. To se radi laserom. Ako je kod nekog bolestan zadnji deo rožnjače, mi mu tu presadimo donirani zadnji deo, a drugi deo onom pacijentu koji ima problem sa prednjim delom oka. Tako se jedna rožnjača, čija je debljina u proseku pola milimetra, može iskoristiti za dva bolesnika. To je velika ušteda – pojasnio je dr Vukosavljević.

Rožnjače se uzimaju onda kada se kod osobe ustanovi klinička smrt, a može se uzeti i od ljudi koji su na bilo koji način preminuli, samo je važno dobiti saglasnost porodice. Treba znati da se prilikom uzimanja rožnjača sa donora ne ruži izgled pokojnika, što porodici dosta znači.

– Novi zakon o transplantaciji organa i tkiva koji će biti usvojen nama ide u prilog jer će doneti jednu novinu, a to je pretpostavljena saglasnost. Samim tim, imaćemo više donora, jer će tim propisom svi građani biti potencijalni davaoci organa i tkiva, ukoliko to nisu izričito odbili. Samo u našoj ustanovi godišnje premine oko hiljadu ljudi, pa ako bi svi oni bili donori rožnjača, mogli bismo da operišemo sve pacijente sa liste čekanja – dodaje dr Vukosavljević.

Zahvaljujući otvaranju očne banke, VMA bi uspostavila saradnju sa drugim sličnim institucijama u svetu. Oftalmolozi VMA već imaju ponudu da budu partneri na projektu razmene rožnjača za transplantacije i sa Klinikom „Rebro” u Hrvatskoj, pa se očekuje da ovih dana stručnjaci naše klinike odu u posetu kod lekara u Zagreb.

 – Mogli bismo da razmenjujemo rožnjače sa očnim bankama u drugim zemljama. Kada se uzmu tkiva, ona ne mogu da stoje dugo. Stave se u određeni rastvor i tu mogu da budu do tri meseca. Kada budu bile potrebne za pacijenta u nekoj drugoj zemlji, onda bismo im mi dali naše rožnjače, a ako su nama potrebne – oni bi ih nama slali – kaže dr Vukosavljević.

Transplantacija rožnjače u Srbiji je prvi put izvedena 1933. godine, kada se naša zemlja nalazila među vodećim u svetu koje su obavljale ovakve zahvate.