Нема доказа против девет Младићевих јатака

Суђење у случају „Младићеви јатаци” изазвало је велику пажњу јавностиАпелациони суд у Београду правоснажно је, након 11 година од покретања поступка, ослободио одговорности девет особа оптужених да су помагали у скривању бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу пре његовог изручења Хашком трибуналу. Осуђујућу пресуду, другостепени суд изрекао је једино генералу Марку Лугоњи који је током суђења признао да је скривао Младића. По пресуди он је крив због помоћи учиниоцу после извршеног дела и суд му је одредио условну осуду од шест месеци са роком провере од годину дана.

Одлуком Апелационог суда преиначена је пресуда Првог основног суда којом је против окривљених оптужба била одбијена због апсолутне застарелости кривичног гоњења. Суд је утврдио да застарелост није наступила, већ да против окривљених нема довољно доказа.

– Окривљени Марко Лугоња, пензионисани генерал – потпуковник војске, крив је зато што је у септембру 2002. године у Београду крио Младића у свом стану и обезбеђивао му намирнице и друге ствари потребне за живот иако је знао да се Младић налази на оптужници тужиоца Међународног кривичног суда за бившу Југославију због извршења 15 кривичних дела против човечности и међународног права. Суд је утврдио да је он починио кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела с обзиром на то да је и признао извршење дела – наводи се у образложењу пресуде Апелационог суда.

Лугоња је Младића у свој стан, у којем је био пет-шест дана, примио на наговор генерала Здравка Толимира.

Оптужби да су помагали Младићу у скривању ослобођени су Станко Ристић, Љиљана Весковић, Борислав Ивановић, Предраг Ристић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Татјана Јањушевић Васковић, Бојан Васковић и Благоје Говедарица.

Како је „Политика” ексклузивно објавила 2006. године (подаци су били проглашени државном тајном), Младић се од 1. јуна 2002. до 25. јануара 2006. године, скривао у становима у Новом Београду и на Бањици. Станови у којима се крио, за ову сврху, углавном путем огласа, изнајмљивали су његови јатаци који су организовали и Младићев превоз до наведених локација. Месечни закуп станова, у којима се хашки оптуженик крио, у зависности од њихове величине, кретао се од 250 до 400 евра, а јатаци су поред закупа плаћали комуналне и друге трошкове хашког бегунца.

Да је „мрежа” јатака била добро организована говорио је и податак да су они Младића снабдевали храном, другим неопходним намирницама, па чак и телефонским картицама и „допунама” за њих. Један од оптужених је чак своју мајку одводио у стан у новобеоградској улици Јурија Гагарина како би кувала хашком бегунцу.

Због сумње да су помагали у скривању Младића, истражни судија тадашњег Другог општинског суда саслушао је пензионисане војне генерале Ацу Томића, Љубишу Вуковића, Драгана Живановића и Небојшу Павковића, као и капетана прве класе у пензији Бранислава Пухала. Међутим, против њих поступак никада није покренут.