Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У приватни дом о трошку државе

Око 600 најстаријих и најугроженијих грађана који чекају место у државном дому од октобра би могло да буде смештено у неком од 150 лиценцираних приватних кућа за треће доба
У приватни дом о трошку државе
(Фото Л. Ковачевић)

Држава би ускоро могла да почне да субвенционише смештај материјално угрожених грађана без ближих сродника и у лиценциране приватне домове за старе и одрасле. Према најавама Удружења приватних установа социјалне заштите, које је недавно покренуло ову иницијативу, око 600 најстаријих грађана који се налазе на листама чекања за место у државном дому већ од октобра, евентуално новембра, могло би да буде смештено у неком од 150 лиценцираних приватних домова широм Србије. Како истиче Радослав Миловановић, председник удружења, постоје чврста обећања Министарства рада да ће држава из буџета дотирати разлику цене између државних и приватних домова, чиме ће приватници добити једнаке могућности да учествују на тржишту.

​Услови за дотирање
– материјално угрожени– без ближих сродника– без некретнина– висина пензије

– Још није одлучено на који ће начин функционисати систем субвенционисаног смештаја за старе у приватним домовима. Сада је на Министарству финансија да каже којим ће се моделом аплицирати за та средства из буџета. Идеја је да апликацију за то преузме само наше удружење, не зато што смо незамењиви, већ да би се избегле малверзације и да се не би догодило да, рецимо, неки приватник понуди држави своје капацитете за смешај, а притом не може да одговори на толики број старијих. Зато би наше удружење било гарант квалитета услуге јер ионако окупљамо највећи број чланова који могу заједно да делују. Тренутно бројимо педесетак чланица међу домовима за старе широм Србије – објашњава Миловановић.

У приватним домовима на овај начин моћи ће да се смести половина од укупног броја људи који су тренутно на листи чекања за место у дому.

– У педесетак домова који су чланови нашег удружења могло би да се смести око 250?300 грађана. Када на следећем састанку будемо имали искристалисане услове о субвенционисаном смештају, свих осталих 100 лиценцираних домова потрчаће да се учлане у наше удружење, јер ће то бити једини услов да и они сместе остале људе са листе чекања у своје домове. Реално, највише места имамо у Београду, тачније око сто лежајева, док у унутрашњости земље постоји око 150 слободних лежајева ? истиче Миловановић.

​Паралела
– 152 приватна лиценцирана дома за старе– 5.000 кревета у приватним домовима– 40 државних домова за старе– 8.960 кревета у државним домовима– од 30.000 до 46.000 динара смештај у државном дому– од 300 до 700 евра смештај у приватном дому– 76 одсто је попуњеност приватних капацитета– 90 одсто попуњеност државних капацитета

Замишљено је да се сви домови укључе у удружење и да наступе са јединственом ценом у односу на коју би држава давала субвенције за боравак старих особа.

– Смишља се модалитет како све то треба урадити, да ли ће то бити одрађено преко система јавних набавки или неком лицитацијом. То ће бити први корак, а онда Министарство рада треба да разради план за центре за социјални рад, то јест модел по коме ће они одлучивати када ће, коме и на који начин да одобре субвенционисани смештај у приватном дому ? додаје Миловановић.

Бивши министар рада Александар Вулин обећао је да до краја године неће постојати листе чекања за смештај старих и немоћних у домове за старе, у шта се удружење приватних домова узда из све снаге.

– Последица свега тога биће да на потпуно исти начин и по истим аршинима центри за социјални рад нуде смештај корисницима и у приватним домовима за старе. А долазак угрожених грађана у приватне домове преко тих центара свакако ће допринети смањењу броја илегалних домова којих и те како има, а у којима људи често живе у непримереним условима – подсећа Радослав Миловановић.

У Београду и Војводини цене у приватним домовима за старе иначе се крећу у просеку око 50.000 динара, док на југу Србије месечни смештај стаје око 40.000 динара. Субвенционисани смештај у приватним домовима односио би се само на вишекреветне собе, јер се једнокреветне собе сматрају неком врстом ексклузивитета.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko MB
Starost u sadasnji vreme nije laka a moze se kazati i da je tes-ka.Nema vise porodica od dve generacije u kojoj su stari imali kakvu takvu sigurnost.Nema vise gradnje domova za stare,a starih je sve vise.Mladi odlaze sve dalje i dalje od svojih.Sada je moderno drustvo.Mnogi stari pomazu svoju decu da nekako prezive.Stari ipak na kraju ostanu prepusteni sami sebi.Dode i kraj pa umiru.Oseti se los miris iz stana pa policija obija stan i budu sahranjeni.Takva je sadasnjost.Mislim da drzava mora sagraditi dom za smestaj koji ce u kojem bi ziveli i zavrsili kao ljudi.Mozda bi trebalo biti smestaj za svakoga prema moguc- nost placanje iz penzije.Para je malo ali ima samo malo manje betoniranja i asfaltiranja ovu zemlju.
Sveta
I za vreme SFRJ su starije osobe, koje nemaju novčana sredstva da plaćaju smeštaj u dom, uzimana na izdržavanje u dom tako što su državi ostavljali stanove ili neku drugu nepokretnu imovinu. No sada je nemoguće utvrditi šta je sa tom, tako dobijenom, imovinom urađeno nakon demokratskih promena. Pretpostavljam da su i tu imovinu tajkuni na vreme sakrili pod svoje skute. Vredelo bi da istraživači novinari to pročačkaju. Možda je i ta dokumentacija uništena pre desetak godina kao i dokumentacija o izdvajanjima svih zaposlenih u stambene fondove. Sada u slučaju da čovek hoće da sazna koliko je uplatio u stambeni fond za vreme svog radnog veka ne može saznati jer je dokumentacija uništena pa sud neće da uzme predmet u razmatranje....
Miloš
Sve ce to placati gradjani odnosno poreski obveznici, drzava ce odluciti kome ce proslediti novac, odnosno ko bude skupio vise kapilarnih glasova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.