Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инвестиције повећавају привредни раст

Економисти упозоравају да су сви покушаји државе да економски раст подстиче растом потрошње, у последњих неколико деценија завршавали повећањем инфлације, дефицита у трговини са светом и спољног дуга
 Инвестиције повећавају привредни раст
Радови на изградњи ауто-пута од Обреновца до Уба прилично касне, због чега ће бити пробијен рок за завршетак Коридора 11 на потезу од Обреновца до Чачка (Фото Бета)

Привредни раст, који је у првом полугодишту био мањи од очекивања, Влада Србије ће до краја године „погурати” пре свега већим улагањем у капиталне инвестиције, изјавила је премијерка Ана Брнабић. Према речима председника државе Александра Вучића, овогодишњи раст бруто домаћег производа могао би да достигне 2,7 одсто. „Али ћемо раст сада да заснивамо и на потрошњи, а плате и пензије значајно ћемо повећати”, казао је Вучић.

 

Међу економистима преовлађује став да у Србија основни покретач привредног раста треба да буду инвестиције и извоз, а не раст државних плата и пензија.

У посебном раду написаном за овогодишњи скуп економиста на Копаонику, чланови Фискалног савета су указали на три разлога нашег заостајања за земљама у окружењу.

Први је што мало стварамо, а од онога што створимо – недовољно инвестирамо. Затим, још мало извозимо, упркос просечном двоцифреном годишњем расту извоза у протеклих пет година. Колико год мислили да нам је лични стандард низак – недопустиво много трошимо, нарочито на увозну робу. Док је просек инвестиција у државама у комшилуку 23 одсто БДП, у Србији је у прошлој години вредност укупних улагања једва премашила 18 процената вредности свега створеног.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, подсећа да су неславно завршили сви покушаји државе у последњих неколико деценија да економски раст подстиче растом потрошње. Такви захвати креатора економске политике по правилу су се завршавали растом инфлације, спољнотрговинског дефицита и спољног дуга. Другим речима, и сада би се за повишицу више куповала страна, него домаћа роба.

– Због отворености домаћег тржишта, сада евентуални раст потрошње не би толико подстакао раст инфлације, али би сигурно повећао дефицит у трговини са светом и спољни дуг – каже Арсић. – Повећање плата и пензија је могуће само као последица раста бруто домаћег производа, а никако не може бити покретач раста вредности свега створеног у овој години.

Наша је невоља што се у Србији још недовољно инвестира, а нема назнака да ће се у 2017. повећавати ни јавне, као ни приватне инвестиције, указује наш саговорник. Нема ни неискоришћених, а на страном тржишту конкурентних капацитета, па зато морамо да их градимо.

Кад би економисти одлучивали, они би суфицит у државном буџету искористили за повећање јавних инвестиција и инвестиција јавних предузећа, а не плата запослених у јавном сектору и пензија. Тако би се трајно повећала способност привреде да ствара већу вредност, па да се из тога финансира повећање плата и пензија. Јавним предузећима држава не би требало да узима дивиденде, јер ЕПС, на пример, улаже мање од амортизације, што је веома опасно и на шта су указивали и представници ММФ и Светске банке.

У најкраћем, економска струка препоручује Влади Србије да ствара услове за раст приватних инвестиција и да држава повећа капитална улагања, уз опаску да су јавне инвестиције у првом полугођу 2017. биле мање него у истом периоду 2016.

А раст плата и пензија мора да прати кретање производње.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan.R.Tošić
Suština je da je država u privatitzaciji prodala sve privredne komplekse sa resursima za proizvodnju sirovina za izgradnju puteva,cementare,fabrike za proizvodnju asfalta,armature,kamenolomi sve to je u vlasništvu stranih kompanija austrijskih i nemačkih,i francuskih,sve sirovine i proizvodi i materijal neophodan za izgradnju puteva su u rukama stranih investitora,koji celokupnu svoju proizvodnju usmeravaju na izgradnju puteva,jer je država investitor radova sa kreditima koji su namenski uzeti za kapitalne investicije.Da bi se angažovali strani izvođači sa svojom mehanizacijom i projektnom dokumentacijom,državi jedino ostaje da povećava javni dug i da plaća dobavljače i izvođače radova od kredita za izgradnju puteva,sa takvim konceptom razvoja državi ostaje prihod od doprinosa na domaću radnu snagu,sa obzirom da je cena minimalnog rada po satu niska i prihodi su niski,ostaje porez na zarade i rast zaposlenosti ali bez rasta BDP i minimalne cene rada sa rastom životnog standarda.
Dejan.R.Tošić
Ekonomski put razvoja države i rasta BDP koji se zasniva samo na kapitalnim investicija izgradnjom peteva zasniva se na ekonomskom razvoju države po ugledu na stare Egipćane pre 2500 godina pre nove ere,kada su Faraoni gradili Keopsovu,Mikerenovu i Kefrenovu piramidu,to su isključivo javni državni radovi koje finansira država iz budžeta,to jeste pravac u ekonomiji koji se primenjivao do 50 godina prošlog veka,kada se od njega odustalo kao glavnog i jedinog pravca za razvoj države jer direktno takav pristup ne povećava ekonomske parametre koji utiču na rast BDP i smanjenje inflacije,uglavnom takav ekonomski razvoj su primenjivale zapadne kolonijalne sile sa obzirom da su resurse iz svojih kolonija usmeravali na razvoj državne infrastrukture,sada se takav ekonomski "razvoj" isključivo primenjuje u siromašnim državama, a sredstva za investicije za realizaciju kapitalnih projekata se pribavljaju zaduživanjem,kroz kredite sa visokom kamatnom stopom, koje plasira Svetska banka i E.U.
Dejan.R.Tošić
Investice jesu pozitivan parametar za rast BDP,ali ne i ivesticije koje se subvencionišu iz budžeta ili investicije na osnovu povećanja Javnog duga sa kreditima sa kamatnom stopom od 3-5 %, i izdavanjem državnih deviznih obveznica po stopi prinosa od 4%.Isključivo rast privredne proizvodnje i smanjenje trgovinskog deficita daju realne parametre za smanjenje inflacije i stabilan rast BDP sa kontinuiranom revalorizacijom plata i penzija koje se daju iz budžeta i revalorizacijom i povećanjem minimalne cene rada po satu u privatnom sektoru.A za to je potrebna državna strategija za period od 5 godina.
Dejan.R.Tošić
Kako da se zaustavi pad BDP od -1 %,ako projektovana inflacija mora da ostane u granicama,znači jedino povećanjem spoljnog duga može se održati planirani projektovani rast BDP , sa obzirom da realnog rasta BDP nema za isplatu većih zarada i penzija,znači rešenje je opet u rebalansu budžeta,sa zaduživanjem i povećanjem spoljnog duga,ista nakaradne ekonomska matrica svake godine.
Gile
Ma okanite se vec jednom te mantre o nekim kapitalnim ulaganjima.Mislim da se time nista znacajno ne postize ,bar sto se gradjana tice. Hajde molim vas neka neko napise i objasni kako ce autoputevi,a ne privreda,da poguraju bolji zivot. Nije to lose,ali to su to Potemkinova sela koja tamo negde u zadnjoj instanci imaju pozitivne posledice. Pa valjda vam je prioritet da narod trosi pare,bude veci prihod od PDV-a,veci obrt potrosnih sredstava. Eto veceg prihoda od poreza,veci obrt robe,veci obrt novca...Svima bolje pa i narodu. Znam da se ne razumem,ali ne zelim uopste da cekam jos 10-20 godina da pocnu da se javljaju pozitivni efekti bilo kojeg vaseg koraka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.