У Европу по сваку цену

У Комесаријату наглашавају да су сви мигранти смештени у центре и да не бораве у парковима и на улицама, што је била уобичајена слика у неколико претходних година.

Владимир Цуцић, комесар за избеглице, наглашава да је број тражилаца азила променљив, али да највећи број миграната нема намеру да остане у нашој земљи, већ траже азил због процедуралних разлога.

– Некима је чекање досадило па се враћају у земље порекла. Остварено је више од 500 добровољних повратака, махом у Авганистан, а има и оних који су се сами вратили до Грчке – изјавио је јуче Цуцић, додајући да нико не може да предвиди кретање миграната, као ни шта је то што утиче на њихов број.

У Центру за тражиоце азила потврђују да је број миграната у Србији двоструко мањи у односу на период од пре неколико месеци, а да је разлог за то проналазак алтернативних путева за илегални улазак у Европску унију.

– Током првих шест месеци ове године у нашој земљи је сваког дана боравило око 10.000 миграната, а сада их је око 5.000. Прихватни центри су испражњени јер је велики број људи ипак успео нелегално да уђе у ЕУ. Мигранти, уз помоћ кријумчара, успевају чак и да уђу у Мађарску, а део њих одлучује се ипак за прелазак румунске границе. С друге стране, Мађари су почели да враћају мигранте који су легално ушли у ову земљу, али реч је о мањем броју људи – објашњава за наш лист Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, уз напомену да је кријумчарење људи у порасту, а да се ове услуге дебело наплаћују.

Мигранти плаћају између 1.500 и 2.500 евра за улазак у Хрватску, тачније за вожњу до Загреба. За улазак у Италију морају да издвоје додатних 1.000 евра.

Права ових људи су знатно угрожена, а најкритичнија је ситуација у Војводини, наглашава Ђуровић. У околини Сомбора, Шида, Суботице и Кикинде крећу се мигранти који нису смештени у прихватне центре.

То су људи који су неколико пута враћани са границе, неки од њих су пребијени од стране пограничне полиције и не могу да наставе пут даље. Они су на отвореном, препуштени себи, немају храну ни новац. Прихватни центри их не примају, иако имају капацитете, а држава покушава да их пошаље на југ Србије, где они не желе да иду. Већина њих нема регулисан статус, нису тражиоци азила, па нису ни правно видљиви у нашем систему. Све то доводи до проблема у локалним срединама, па су се грађани у околини Сомбора бунили јер на својим њивама и имањима наилазе на гладне и жедне странце – наглашава наш саговорник, уз напомену да држава мора да решава ове проблеме, а не да их препушта грађанима.

Више од 800 деце креће у основну школу

Према подацима Комесаријата за избеглице, у Србији тренутно борави 1.533 деце миграната школског узраста, а 802 њих је основношколског узраста. У Министарству просвете кажу да ће најмлађи мигранти од 1. септембра имати наставу у 47 школа на територији 17 општина, где се налазе избеглички центри.

Министарство је формирало Радну групу за подршку у образовању ученика избеглица и тражилаца азила. У сарадњи с Уницефом и Центром за образовне политике обучено је 500 наставника и стручних сарадника, организована подршка ментора, Уницеф је обезбедио донације за школе, као и ранчеве и школски прибор, а припремљени су планови укључивања ових ученика у наш школски систем. Одељенске старешине имају задатак да припреме родитеље и ученике за долазак нових вршњака.

Према њиховим подацима, пре три године у школу у Боговађи било је уписано само троје најмлађих тражилаца азила, а годину касније ову установу је похађало 30 деце миграната. Прошле године 200 миграната имало је часове у неколико школа у Београду и Лајковцу.