Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

О ПДВ-у – аргументовано

О ПДВ-у – аргументовано

У тексту „Паушалне оцене о новом правилнику о ПДВ-у”, који је објављен 22. августа у овој рубрици, господин Ратомир Ћировић је изнео неколико тврдњи које нису тачне. Пошто се о овој теми често говори и полемише без било каквог позивања на озбиљне референце, сваку тврдњу ћу поткрепити прецизном референцом у релевантном извору.

У тексту пише да нова ПДВ пријава има 69 позиција за унос података и 27 позиција које се аутоматски генеришу.

Стручна литература никада не наводи позиције (редове) из разлога што једна позиција може имати више колона и самим тим више поља, што онемогућује упоредну анализу. Када се говори о овој теми, у литератури се спомиње искључиво број поља, и то заједно са збирним пољима. Нови образац прегледа обрачуна ПДВ има 176 поља, а просек поља у ЕУ је 39. Предлог јединствене пореске пријаве ПДВ у ЕУ има 36 поља.

У тексту се каже да образац мора бити детаљан јер обухвата све законом предвиђене врсте промета.

Детаљност обрасца (број поља) и обухватање свих врста промета немају везе једно са другим. Свака ПДВ пријава у ЕУ обухвата све врсте промета – само је питање у којој мери се оне детаљније рашчлањавају. Наши ПДВ прописи нису детаљнији по броју врста промета од оних у ЕУ, где постоји и један број врста промета које се тичу искључиво промета између земаља чланица. Самим тим је број врста промета у земљама ЕУ просечно већи од броја врста промета у Србији, а просечан број поља у Унији је 39.

Господин Ћировић сматра да су садашње ПДВ евиденције код многих обвезника нетачне и да су и најмањи трошкови по основу нетачне пореске евиденције много већи него било који трошкови који ће унапредити садашњи систем пореске евиденције.

Оваква тврдња, осим што је паушална, у потпуној је супротности са анализама које показују да постоји директна веза између повећања трошкова ПДВ евиденција и повећања утаје пореза.

Примена предлога новог правилника о евиденцијама ПДВ би изазвала огромне трошкове за привреду Србије без икакве користи, а највише би били погођени мали привредни субјекти.

Ранко Грба, Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ranko Grba
Референце из релевантних извора: 3. пасус - Impact assessment accompanying the document Proposal for a Council Directive amending Directive 2006/112/EC on the common system of value added tax as regards a standard VAT return, Европска комисија - 2013, стр. 12-14, 18, 58, 69 5. пасус - Study on the feasibility and impact of a common EU standard VAT return, PWC – 2013, стр. 64-70 7. пасус - A retrospective evaluation of elements of the EU VAT system, Институт за фискалне студије – 2011, стр. 144-145

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.