Јубилеј манастира Каленић

Поводом 600 година од почетка градње манастира Каленић, ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" емитовала је 28. августа пригодну поштанску марку номинале 20 динара. Манастир Каленић је смештен на обронцима Гледићких планина, близу извора истоимене реке. Подигнут је и украшен фрескама почетком XV века као задужбина протовестијара Богдана, његове жене Милице и његовог брата Петра. Племић Богдан служио је на двору деспота Стефана Лазаревића као високи чиновник и човек од поверења. Црква је подигнута и живописана између 1407. и 1413. године. Изванредно сликарство префињеног колорита и сетних ликова светитеља убраја се у врхунска сликарства остварења прве четвртине XV века не само у Србији већ у целом византијском свету. Посебну уметничку вредност на цркви манастира Каленић представља богатство декоративне пластике, која је заступљена на порталима, прозорима и на целој површини фасаде. То је плитко резана камена орнаментика, карактеристична за споменике моравске школе. На своду, у највишој зони, били су насликани велики хришћански празници. Очувани су само неки: Благовести, део рођења Исуса Христа, Сретење, део Вазнесења, Силазак у ад и део Успења Богородичног. Олтарски простор испуњавају фреске Причешће апостола и Поворка архијереја.

Црква има основу у облику тролиста, док је олтарска апсида споља петострана, а изнутра полукружна. Црква је споља веома сликовита због лепо сложених белих блокова камења и црвене опеке. Изнад прозора и портала налази се плитко резана пластична декорација са представама птица, грифона и лавова. Главни мотив рељефне декорације је преплет две траке, стилизовани љиљан и палмета, антрополошке и зооморфне представе. Каленић је у више наврата страдао од Турака. Први пут је спаљен крајем XVII века. У време игумана Василија, 1766. године, манастир је обновљен. Због учешћа каленићких монаха у борби против Турака у време Кочине крајине, манастир је спаљен, а игуман Јосиф Вукашиновић је са братством пребегао у сремски манастир Хопово.

Крајем XVIII века каленићки монаси вратили су се у свој манастир и започели његову обнову. Године 1806. подигнута је припрата, а 1811, манастир Каленић посетио је Карађорђе. Током 1820. године у манастиру је отворена школа коју је водио Максим Савић, касније епископ шабачки. Кнез Милош је 1823. године обновио манастирску цркву, а наредне године подигао нови конак на три спрата.

У време игумана Теофила, 1860. године, у манастиру је било 54 богослужбене и црквене књиге, а четири године касније било је 239 књига.

Због изузетних архитектонских, уметничких и културно-историјских вредности манастир Каленић је међу првима стекао својство споменика културе, већ у марту 1948. године. Пре четири године основан је Музеј на отвореном "Каленић", који обухвата сам манастир и црквени комплекс.

Веома успелу ликовну обраду марке урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда. Марке су штампане вишебојном офсет техником у новосадској штампарији "Форум" у шалтерским табацима од по 25 комада.

ДП "Југомарка" на дан емитовања марке издала је пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.