Србија лако губи арбитраже

И овде је реч о послу који је договорен за време власти Слободана Милошевића – још 22. новембра 1990. године, када су фирма Милана Панића и земунска „Галеника” основале деоничарско друштво. Иако ова сарадња није дуго трајала, Србију је много дуже тресла афера „Галеника”, која је епилог добила 2004. године, на арбитражи у Паризу.

Потом је „Паркинг сервис” морао да исплати десет милиона евра израелској офшор компанији „Електроникал енд аутомејшн”. Овај спор покренут је пред Арбитражним судом у Паризу 1995. године. Израелска фирма, у складу са уговором склопљеним три године раније, требало је да преузме београдски „Паркинг сервис”, модернизује га и изгради јавне гараже. Израелци се нису држали договора.

Уместо тога, купљени су један компјутер и неколико паукова марке „тојота”. Град Београд је одустао од уговореног посла, а страна фирма је пресавила табак. Упркос томе што је у овом послу и Србија била оштећена, спор смо изгубили.

Међународни арбитражни суд такође је одлучио да Србија плати 12,1 милион долара америчком „Јуниворлду” за случај „Путник”. Истој компанији смо, због „Србија-туриста”, платили још четири милиона долара. Афера „Сателит” коштала је грађане наше земље око 35 милиона евра.

Кад је реч о изградњи новог моста код Бешке, Србија се на суду нагодила, што је нешто бољи епилог. „Алпина” је од „Путева Србије” потраживала око 60 милиона евра. Нагодбом пред Трибуналом Међународне трговачке коморе у Паризу договорено је да се „Алпини” исплати 10,5 милиона евра до краја марта 2018. године.

Србија није изгубила баш све арбитраже. Концесионар „Алпина пор” поднео је 2009. године захтев за арбитражу и одштетни захтев од 71 милион евра. Концесија за ауто-пут Хоргош–Пожега потписана је 2007. године, али је уговор раскинут годину дана касније, јер конзорцијум није на време успео да затвори финансијску конструкцију.

Међународна трговинска комора у Паризу је 2013. године пресудила у корист Србије, па наша земља није морала да плати обештећење које су тражили концесионари. Али је морала да врати повучену гаранцију од 10 милиона евра.

Медији пишу да спорове против Србије воде фирме попут „Мера инвестмент фонда” Марка Мишковића, или белгијске компаније „Енергозелена”, која је намеравала да у Срему изгради постројење за пречишћавање животињског отпада.

Вест да је Србија изгубила још једну арбитражу порески обвезници, о чијем ће трошку бити намирена одштета од 40 милиона долара, уместо од своје владе, сазнали су из саопштења грчког „Митилинеоса”.

Истог дана огласили су се „БДК адвокати”, који су били део правног тима који је пред Међународним арбитражним трибуналом у Женеви заступао интересе овог страног инвеститора, док је адвокатска канцеларија „Карановић и Николић”, која је заступала државу, реаговала тек сутрадан. Баш као и министри енергетике и привреде Александар Антић и Горан Кнежевић, који су за епилог овог судског спора оптужили бившу власт.

Међутим, ова влада није искористила могућност да се на суду нагоди са „Митилинеосом”. Зашто је то тако, објаснио је јуче председник Александар Вучић. Одговарајући на питање новинара, рекао је да је знао за тај случај од почетка, када је постао премијер, и да је држава могла да договори поравнање. На пример, да плати 35 милиона долара, али да би онда сви рекли – што си дао 35 милиона и треба да идеш у затвор када бисмо добили све арбитраже и судске поступке, преноси агенција Танјуг.

„Сви смо лицемери најгоре природе, нико неће објективно да сагледава ствари. Знао сам око тог случаја шта су све урадили у претходном периоду и колико су глупости направили и сада нам они држе придике”, навео је Вучић. Најновији случај губљења арбитраже показује лицемерје оних који сада држе придике власти, а сами су криви за тај случај, додао је.

„Рекли би можда – што си дао 35, кад си могао 30 милиона. А за пет милиона могу да се купе, на пример, два ’дампера’ за рудник и слично. Када се одлука донесе, онда је нападају по сваку цену”, нагласио је.

Вучић је истакао да треба да имамо нормалне односе у друштву и политичаре који неће од себе да полазе, зато што знају да су крали и отимали, па мисле да ће и неко други да отима, нагласивши да ће тек тада неке ствари моћи да се промене.