Петер Мађар оживео стари спор са Словачком

Бу­дим­пе­шта – Из­ја­ва но­вог ше­фа ма­ђар­ске вла­де Пе­те­ра Ма­ђа­ра да је „Ма­ђар­ска мо­жда је­ди­на зе­мља на све­ту ко­ја се гра­ни­чи са­ма са со­бом”, из­ре­че­на по­во­дом Да­на на­ци­о­нал­не ко­хе­зи­је и го­ди­шњи­це Три­ја­нон­ског спо­ра­зу­ма, иза­зва­ла је ди­пло­мат­ски спор из­ме­ђу ње­го­ве зе­мље и Сло­вач­ке. Иако је Ма­ђар у свом го­во­ру на­сто­јао да на­гла­си зна­чај пре­ко­гра­нич­них ве­за ма­ђар­ских за­јед­ни­ца у ре­ги­о­ну, ње­го­ве ре­чи су у Бра­ти­сла­ви до­жи­вље­не као „про­бле­ма­тич­не алу­зи­је на исто­риј­ске те­ри­то­ри­јал­не гу­бит­ке и пи­та­ње на­ци­о­нал­них ма­њи­на”.

Пред­сед­ник Сло­вач­ке Пе­тер Пе­ле­гри­ни по­ру­чио је да та­ква ре­то­ри­ка не до­при­но­си до­бро­су­сед­ским од­но­си­ма и да не же­ли да они по­ста­ну сред­ство по­ли­тич­ке мо­би­ли­за­ци­је. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, би­ла­те­рал­ни од­но­си две др­жа­ве по­след­њих го­ди­на до­сти­гли су ни­во са­рад­ње ко­ји не би смео би­ти угро­жен сим­бо­лич­ким по­ру­ка­ма ко­је под­се­ћа­ју на осе­тљи­ва исто­риј­ска пи­та­ња.

Ко­рен спор­не из­ја­ве ле­жи у на­сле­ђу Три­ја­нон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма из 1920. го­ди­не, ко­јим је та­да­шња Кра­ље­ви­на Ма­ђар­ска из­гу­би­ла око две тре­ћи­не сво­је те­ри­то­ри­је и ви­ше од по­ло­ви­не ста­нов­ни­штва. Ми­ли­о­ни ет­нич­ких Ма­ђа­ра на­шли су се из­ван но­вих гра­ни­ца др­жа­ве, пре све­га у да­на­шњој Сло­вач­кој, Ру­му­ни­ји, Ср­би­ји и Укра­ји­ни.

За ве­ли­ки део ма­ђар­ске јав­но­сти Три­ја­нон оста­је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих исто­риј­ских до­га­ђа­ја 20. ве­ка. Дан на­ци­о­нал­не ко­хе­зи­је уста­но­вљен је упра­во ка­ко би се на­гла­си­ло је­дин­ство ма­ђар­ске на­ци­је без об­зи­ра на др­жав­не гра­ни­це.

Из Вла­де у Бу­дим­пе­шти по­ја­шња­ва­ју да је Ма­ђар, ре­кав­ши да се Ма­ђар­ска „гра­ни­чи са­ма са со­бом”, ми­слио на број­ча­но ве­ли­ке ма­ђар­ске за­јед­ни­це ко­је жи­ве у су­сед­ним зе­мља­ма. Ме­ђу­тим, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сло­вач­ке Ју­рај Бла­нар оце­нио је из­ја­ву као „ап­сурд­ну” и су­прот­ну исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма, на­гла­ша­ва­ју­ћи да су гра­ни­це у Евро­пи де­фи­ни­са­не ме­ђу­на­род­ним пра­вом и да их ни­ко не би смео до­во­ди­ти у пи­та­ње, чак ни сим­бо­лич­ки.

Пи­та­ње ма­ђар­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не пред­ста­вља јед­ну од нај­о­се­тљи­ви­јих та­ча­ка сло­вач­ко-ма­ђар­ских од­но­са још од рас­па­да Че­хо­сло­вач­ке. Пре­ма по­да­ци­ма са по­пи­са ста­нов­ни­штва, у Сло­вач­кој жи­ви ви­ше од 400.000 гра­ђа­на ма­ђар­ске на­ци­о­нал­но­сти, кон­цен­три­са­них углав­ном у ју­жним де­ло­ви­ма зе­мље, уз гра­ни­цу са Ма­ђар­ском. Иако су по­след­њих де­це­ни­ја од­но­си две др­жа­ве зна­чај­но ста­би­ли­зо­ва­ни кроз члан­ство у Европ­ској уни­ји и НА­ТО-у, пи­та­ња је­зич­ких пра­ва, обра­зо­ва­ња и по­ли­тич­ког пред­ста­вља­ња ма­њи­на по­вре­ме­но иза­зи­ва­ју по­ли­тич­ке спо­ро­ве.

Бла­нар је не­дав­но ре­а­го­вао и на ра­ни­је из­ја­ве Пе­те­ра Ма­ђа­ра у ко­ји­ма је но­ви ма­ђар­ски пре­ми­јер го­во­рио о сво­јој од­го­вор­но­сти пре­ма свим Ма­ђа­ри­ма у Кар­пат­ском ба­се­ну. Шеф сло­вач­ке ди­пло­ма­ти­је та­да је по­ру­чио да је за ма­ђар­ску ма­њи­ну у Сло­вач­кој над­ле­жна сло­вач­ка др­жа­ва и ин­сти­ту­ци­је ко­је су иза­бра­ли сло­вач­ки гра­ђа­ни.

Ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да Ма­ђар по­ку­ша­ва да ба­лан­си­ра из­ме­ђу про­е­вроп­ске по­ли­ти­ке и оче­ки­ва­ња би­ра­ча ко­ји су осе­тљи­ви на пи­та­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Упра­во за­то је го­вор по­во­дом го­ди­шњи­це Три­ја­но­на ви­ђен као по­ку­шај да се очу­ва кон­ти­ну­и­тет са де­лом тра­ди­ци­о­нал­ног на­ци­о­нал­ног на­ра­ти­ва ко­ји је ду­бо­ко уко­ре­њен у ма­ђар­ском дру­штву.

Спор до­ла­зи у тре­нут­ку ка­да се зе­мље сред­ње Евро­пе су­о­ча­ва­ју са број­ним ге­о­по­ли­тич­ким иза­зо­ви­ма, од ра­та у Укра­ји­ни до енер­гет­ске без­бед­но­сти и од­но­са са Европ­ском уни­јом. Сло­вач­ка вла­да Ро­бер­та Фи­ца, иако по мно­гим пи­та­њи­ма бли­жа Бу­дим­пе­шти не­го прет­ход­не сло­вач­ке ад­ми­ни­стра­ци­је, на­сто­ји да из­бег­не отва­ра­ње те­ма ко­је би мо­гле да про­из­ве­ду на­ци­о­нал­не тен­зи­је, али су за­то ре­ак­ци­је Пе­ле­гри­ни­ја и Бла­на­ра би­ле ве­о­ма бр­зе и не­дво­сми­сле­не.

Струч­ња­ци за ме­ђу­на­род­не од­но­се ука­зу­ју да ова­кве кри­зе нај­че­шће не до­во­де до озбиљ­ног на­ру­ша­ва­ња са­рад­ње, али по­ка­зу­ју ко­ли­ко су исто­риј­ска пи­та­ња и да­ље при­сут­на у по­ли­тич­ком жи­во­ту сред­ње Евро­пе. За раз­ли­ку од пе­ри­о­да де­ве­де­се­тих и по­чет­ка две­хи­ља­ди­тих го­ди­на, да­нас ни Бу­дим­пе­шта ни Бра­ти­сла­ва не до­во­де у пи­та­ње по­сто­је­ће гра­ни­це. Оче­ку­је се да раз­ли­чи­та ту­ма­че­ња исто­риј­ских до­га­ђа­ја и сим­бо­лич­ке по­ру­ке ко­је се од­но­се на на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет ба­рем до­не­кле бу­ду раз­ја­шње­ни при­ли­ком су­сре­та Пе­те­ра Ма­ђа­ра и Ро­бер­та Фи­ца, 18. или 19. ју­на у Бри­се­лу, на мар­ги­на­ма са­ми­та Европ­ског са­ве­та.

Уко­ли­ко се обе стра­не бу­ду ду­бље ба­ви­ле прак­тич­ним пи­та­њи­ма, као што су еко­ном­ска са­рад­ња, ин­фра­струк­тур­ни про­јек­ти и за­јед­нич­ко де­ло­ва­ње у окви­ру Европ­ске уни­је, ак­ту­ел­ни спор око Ма­ђа­ро­ве из­ја­ве мо­гао би ла­ко да бу­де по­ти­снут из фо­ку­са јав­но­сти две­ју зе­ма­ља у дру­ги план, оце­њу­ју ана­ли­ти­ча­ри у Бу­дим­пе­шти.