Незапосленост 11,8 одсто
У другом кварталу 2017. забележен је највећи број запослених – 2.881.000, и најмањи број незапослених – 384.100 у периоду 2014–2017, за који постоји упоредива серија података из Анкете о радној снази, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Због тога су и стопе активности – 54,5 одсто, и запослености – 48,1 одсто, највише.
Према резултатима Анкете о радној снази, која важи за најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, стопа незапослености у Србији у другом тромесечју ове године износила је 11,8 одсто, и најнижа је у посматраном трогодишњем периоду.
У поређењу са првим тромесечјем 2017, у другом је забележено знатно смањење неактивног становништва – 167.000. Истовремено је број незапослених смањен за 68.800 у корист запослености, која је повећана за 228.800. Од тога је 95.000 новозапослених у такозваном формалном сектору (пријављени, плаћају порез на зараду и доприносе), а 133.800 у неформалном сектору .
Више од половине новозапослених у другом тромесечју запослење је пронашло у пољопривредним делатностима, напомиње се у саопштењу званичне статистике. Запосленост је повећана искључиво код особа са нижим и средњим образовањем, док је број запослених са високим образовањем смањен. Неформална запосленост се није битно мењала у односу на исти период прошле године.
Половину новозапослених у периоду други квартал 2016 – други квартал 2017. чине особе старије од 55 година, док је незапосленост у највећој мери смањена у категорији 35–54 године старости, за 57.500 особа, што се одразило на повећање запослености у тој старосној категорији.
У истом периоду стопа незапослености код најмлађе радно способне популације, узраста од 15 до 24 године, смањена је 7,3 процентна поена, али не као последица повећања запослености, већ услед смањења укупне популације овог узраста, што је резултирало опадањем броја незапослених. Удео младих који нити раде, нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији узраста од 15 до 24 године мањи је 1,9 процентних поена у односу на исти период прошле године и сада износи 15,3 одсто.
Из Републичког завода за статистику указују да, за разлику од анкете, која бележи велики раст запослености, како у односу на претходни квартал, тако и у односу на исти квартал претходне године, Централни регистар основног социјалног осигурања (ЦРОСО) показује доста умеренији раст запослености у овом периоду. Разлика потиче, између осталог, отуда што дефиниција формалне запослености из анкете подразумева постојање писменог или усменог уговора о раду између послодавца и запосленог, али не и остваривање права запосленог на здравствено осигурање. Према „строгој” дефиницији формалне запослености из анкете, која поред уговора о раду подразумева и обавезно здравствено осигурање запосленог, и самим тим боље одговара дефиницији регистроване запослености из ЦРОСО, број формално запослених у другом кварталу 2017. године износи 2.023.400, што је 219.600 мање од броја формално запослених, који се редовно објављује у анкети.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
