Дијалог у сенци тајних оптужница

Председник Србије изјавио је да је у Бриселу констатовано да Приштина није учинила никакав напредак у вези с оснивањем ЗСО. Сумирајући нови сусрет у згради Европске спољнополитичке службе који је трајао око сат и по, Вучић је навео да ће се разговори наставити, без обзира на то што није превелики оптимиста, као и да „вреди пробати због будућности”.

Потом је Хашим Тачи најавио како ће на Косову бити спроведен референдум о коначном споразуму Београда и Приштине. Упркос томе што је домаћин и организатор преговора ЕУ, шеф привремених косовских институција рекао је и да ће у састанцима „директно учествовати САД”, додајући да то „представља снажну гаранцију за предузимање корака и брзих одлука, правих, одрживих и функционалних”.

Претходно је Вучић истакао да нема никакве промене формата у дијалогу, да је ЕУ та која организује сусрете и да ће тако остати у будућности. Из Београда је стигла и порука и да би у случају формалног укључења Америке у дијалог, Србија упутила позив Русији да и Москва узме учешће у овом процесу.

Два дана пред састанак у Бриселу, у Београду је боравио амерички сенатор Рон Џонсон, који се састао с председником Србије с којим је, између осталог, разговарао управо о Косову и Метохији – како о унутрашњем дијалогу о јужној покрајини који је иницирао председник Србије, тако и о преговорима Београда и Приштине. Џонсон, иначе челник Пододбора Сената за европску и регионалну безбедносну сарадњу САД, поручио је да је Србији место уз западне демократије, додајући како би давање имунитета особљу Руско-српског хуманитарног центра у Нишу био лош сигнал за страна улагања.

На ту изјаву, Вучић је одговорио да ћемо одлуке доносити „у складу с интересима независне и стабилне Србије”. Џонсону је захвалио на искрености и отворености и додао да је републикански сенатор увек био такав, као што је таква и наша позиција. Вучић је замолио госта да пренесе његов позив председнику и потпредседнику САД Доналду Трампу и Мајклу Пенсу да посете Србију.

Пред најновији сусрет у четвртак у Бриселу, тензије је додатно подгрејало хапшење расељеног Србина Богдана Митровића (75) на Косову и Метохији, у селу Мушутиште покрај Суве Реке. Привела га је косовска полиција под сумњом да је починио ратни злочин 1999. године. Не само да је мало коме јасно зашто је процес покренут чак 18 година после рата већ га је пријавио комшија Садикај, Албанац који му је узурпирао имање.

Случај Митровића – који је уместо у затвор у Косовској Митровици, где би породица могла лакше да га посећује, пребачен у једномесечни притвор у Подујеву – представници Београда отворили су и за столом у седишту ЕУ. Поменуто хапшење је у домаћој јавности покренуло тему тајних оптужница Приштине против Срба с Космета, као и застрашивања које би спречило њихов повратак.

Као пример наведено је управо село Мушутиште, где постоје сведочанства о томе како Албанци годинама онемогућавају долазак српских породица. Митровићево страдање показало је колико ризичне могу да буду чак и једнодневне посете напуштеним и узурпираним домовима и имањима. У Мушутиште, он је дошао са својим сународницима и родбином како би обележили храмовну славу на рушевинама цркве, а лисице на руке стављене су му приликом повратка с литургије. И то наочиглед породице, којој после тога није ни дозвољено да га посети.

Ново усијање протекле недеље десило се и на релацији Београд–Загреб, пошто је у Хрватској поново започета дебата о уклањању ХОС-ове плоче с усташким поздравом „За дом спремни” у Јасеновцу. И док су се у овој земљи водиле расправе о томе да ли је потребно уклонити таблу с таквим натписом и да ли је због тога коалициона влада ХДЗ-а у кризи, генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић напустио је у Загребу конференцију посвећену несталим лицима.

Учинио је то, пошто је у уводном излагању помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић изрекао низ увреда на рачун Србије и бивше ЈНА, рекавши да „све зло у региону долази из Београда”, као и да је на Хрватску извршена „великосрпска агресија”. Одаловић је свој поступак објаснио тиме да не пристаје да се о Србији говори на овакав начин, али и да речи представника Хрватске политизују цео случај тражења несталих.

Наду да ипак неће доћи до новог заоштравања изразио је председник Српског националног већа Милорад Пуповац. У међувремену, Александар Вучић састао се с одлазећим хрватским амбасадором у Србији Горданом Маркотићем. Било је речи о посети председника Србије Хрватској. Тамо би се сусрео с председницом Колиндом Грабар Китаровић, што је протумачено као још једна прилика за побољшање и опуштање напетих односа две државе. Биће то прилика да се види колико су Загребу заиста спремни за помирење.