Dijalog u senci tajnih optužnica

Predsednik Srbije izjavio je da je u Briselu konstatovano da Priština nije učinila nikakav napredak u vezi s osnivanjem ZSO. Sumirajući novi susret u zgradi Evropske spoljnopolitičke službe koji je trajao oko sat i po, Vučić je naveo da će se razgovori nastaviti, bez obzira na to što nije preveliki optimista, kao i da „vredi probati zbog budućnosti”.

Potom je Hašim Tači najavio kako će na Kosovu biti sproveden referendum o konačnom sporazumu Beograda i Prištine. Uprkos tome što je domaćin i organizator pregovora EU, šef privremenih kosovskih institucija rekao je i da će u sastancima „direktno učestvovati SAD”, dodajući da to „predstavlja snažnu garanciju za preduzimanje koraka i brzih odluka, pravih, održivih i funkcionalnih”.

Prethodno je Vučić istakao da nema nikakve promene formata u dijalogu, da je EU ta koja organizuje susrete i da će tako ostati u budućnosti. Iz Beograda je stigla i poruka i da bi u slučaju formalnog uključenja Amerike u dijalog, Srbija uputila poziv Rusiji da i Moskva uzme učešće u ovom procesu.

Dva dana pred sastanak u Briselu, u Beogradu je boravio američki senator Ron Džonson, koji se sastao s predsednikom Srbije s kojim je, između ostalog, razgovarao upravo o Kosovu i Metohiji – kako o unutrašnjem dijalogu o južnoj pokrajini koji je inicirao predsednik Srbije, tako i o pregovorima Beograda i Prištine. Džonson, inače čelnik Pododbora Senata za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju SAD, poručio je da je Srbiji mesto uz zapadne demokratije, dodajući kako bi davanje imuniteta osoblju Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu bio loš signal za strana ulaganja.

Na tu izjavu, Vučić je odgovorio da ćemo odluke donositi „u skladu s interesima nezavisne i stabilne Srbije”. Džonsonu je zahvalio na iskrenosti i otvorenosti i dodao da je republikanski senator uvek bio takav, kao što je takva i naša pozicija. Vučić je zamolio gosta da prenese njegov poziv predsedniku i potpredsedniku SAD Donaldu Trampu i Majklu Pensu da posete Srbiju.

Pred najnoviji susret u četvrtak u Briselu, tenzije je dodatno podgrejalo hapšenje raseljenog Srbina Bogdana Mitrovića (75) na Kosovu i Metohiji, u selu Mušutište pokraj Suve Reke. Privela ga je kosovska policija pod sumnjom da je počinio ratni zločin 1999. godine. Ne samo da je malo kome jasno zašto je proces pokrenut čak 18 godina posle rata već ga je prijavio komšija Sadikaj, Albanac koji mu je uzurpirao imanje.

Slučaj Mitrovića – koji je umesto u zatvor u Kosovskoj Mitrovici, gde bi porodica mogla lakše da ga posećuje, prebačen u jednomesečni pritvor u Podujevu – predstavnici Beograda otvorili su i za stolom u sedištu EU. Pomenuto hapšenje je u domaćoj javnosti pokrenulo temu tajnih optužnica Prištine protiv Srba s Kosmeta, kao i zastrašivanja koje bi sprečilo njihov povratak.

Kao primer navedeno je upravo selo Mušutište, gde postoje svedočanstva o tome kako Albanci godinama onemogućavaju dolazak srpskih porodica. Mitrovićevo stradanje pokazalo je koliko rizične mogu da budu čak i jednodnevne posete napuštenim i uzurpiranim domovima i imanjima. U Mušutište, on je došao sa svojim sunarodnicima i rodbinom kako bi obeležili hramovnu slavu na ruševinama crkve, a lisice na ruke stavljene su mu prilikom povratka s liturgije. I to naočigled porodice, kojoj posle toga nije ni dozvoljeno da ga poseti.

Novo usijanje protekle nedelje desilo se i na relaciji Beograd–Zagreb, pošto je u Hrvatskoj ponovo započeta debata o uklanjanju HOS-ove ploče s ustaškim pozdravom „Za dom spremni” u Jasenovcu. I dok su se u ovoj zemlji vodile rasprave o tome da li je potrebno ukloniti tablu s takvim natpisom i da li je zbog toga koaliciona vlada HDZ-a u krizi, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović napustio je u Zagrebu konferenciju posvećenu nestalim licima.

Učinio je to, pošto je u uvodnom izlaganju pomoćnik ministra hrvatskih branitelja Stjepan Sučić izrekao niz uvreda na račun Srbije i bivše JNA, rekavši da „sve zlo u regionu dolazi iz Beograda”, kao i da je na Hrvatsku izvršena „velikosrpska agresija”. Odalović je svoj postupak objasnio time da ne pristaje da se o Srbiji govori na ovakav način, ali i da reči predstavnika Hrvatske politizuju ceo slučaj traženja nestalih.

Nadu da ipak neće doći do novog zaoštravanja izrazio je predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac. U međuvremenu, Aleksandar Vučić sastao se s odlazećim hrvatskim ambasadorom u Srbiji Gordanom Markotićem. Bilo je reči o poseti predsednika Srbije Hrvatskoj. Tamo bi se susreo s predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, što je protumačeno kao još jedna prilika za poboljšanje i opuštanje napetih odnosa dve države. Biće to prilika da se vidi koliko su Zagrebu zaista spremni za pomirenje.