Слободне зоне мамац за инвеститоре

Према извештају о пословању слободних зона у 2016. години, који је Влада Србије усвојила на првој седници у августу, у њима је лани инвестирано укупно 236,41 милион евра. Извeзено је за 2,15 милијарди евра, што је 16 одсто вредности укупног извоза земље у 2016, који је износио 13,42 милијарде.

– Најважније је да се број запослених у слободним зонама повећава сваке године, а у прошлој години тај раст је износио више од 13 одсто, тако да данас у њима ради више од 26.000 људи – каже Милан Ристић, директор Управе за слободне зоне. Тренд раста пословања у зонама ће се наставити, јер садашњи корисници додатно инвестирају, а нови инвеститори се распитују за услове и најављују свој долазак. Тако је „Мишлен” у Пироту прву инвестицију од 240 милиона евра у изградњу новог погона, прошле године повећао за још 90 милиона евра.

Стране инвеститоре у српске слободне зоне Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, ФАС – Крагујевац, Ниш – југ, Апатин, Свилајнац, Врање и Прибој, не привлачи само то што им држава не наплаћује царину и ПДВ на увезену опрему и репроматеријал, него и могућност бесцаринског извоза у земље Европске уније ЦЕФТЕ, Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, са којим Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Компаније које у тим ограђеним просторима производе, не плаћају царину и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављене царинске процедуре.

– За наше слободне зоне интересују се и компаније из кинеске – напомиње Ристић. – Већ их имамо у Руми, у Баричу, као испоставама шабачке и београдско зоне, а почели су разговори и са представницима Руске Федерације о оснивању индустријске зоне у саставу једне од слободних зона.

Занимљиво је да је у српским слободним зонама највише произвођача делова за аутомобилску индустрију, пре свега каблова. Од великих мултинационалних компанија у њима су: „Фијат”, „Мишлен”, „Дрекслер Мајер”, „Континентал” „Јазаки”, „Лир”, ПКЦ, затим „Сименс”, „Сваровски”, „Панасоник”, „Ваљаоница бакра”и „Импол севал”.

Зараде запослених у слободним зонама су ниске, каже наш саговорник, али су оне привукле инвеститоре у неразвијеним подручјима што је знатно допринело смањењу високе незапослености. Доласком нових инвеститора просек зарада расте, јер се повећава и потражња за радном снагом.

Директор Управе за слободне зоне каже да не треба повећавати садашњи број слободних зона, али наглашава да Србија треба да задржи све постојеће погодности пословања у њима до уласка земље у Европску унију.

– С обзиром на то да је отворено поглавље 29 о царинским питањима, наш Закон о слободним зонама мораће да се промени, како би се ускладио са важећим прописима ЕУ – указује Ристић. – Kако би се тај период искористио за довођење нових инвеститора, битно је да наши преговарачи инсистирају да промене закона ступе на снагу даном пријема Србије у ЕУ. Таква могућност постоји, јер је и Хрватска тако поступила.

Уласком у ЕУ, слободне зоне ће наставити са радом, јер их у ЕУ има више од 80, али одређене погодности, као што су неплаћање царине и ПДВ на увоз опреме и репроматеријала, мораће да буду укинуте.