Слободне зоне мамац за инвеститоре
Слободне зоне као покретаче економског раста, Србија је открила са закашњењем од најмање три деценије. Држава се дуго опирала да инвеститорима одобри олакшице које зоне чине привлачним за улагања, али је то коначно учинила 2006. године, усвајањем важећег Закона о слободним зонама. Данас их је 14 широм земље, у њима послује више од 200 мултинационалних компанија, од којих 71 производи за извоз, са тачно 25.175 запослених последњег дана прошле године.
Слободне зоне сваке године бележе раст промета робе и услуга, извоза и броја запослених.
Према извештају о пословању слободних зона у 2016. години, који је Влада Србије усвојила на првој седници у августу, у њима је лани инвестирано укупно 236,41 милион евра. Извeзено је за 2,15 милијарди евра, што је 16 одсто вредности укупног извоза земље у 2016, који је износио 13,42 милијарде.
– Најважније је да се број запослених у слободним зонама повећава сваке године, а у прошлој години тај раст је износио више од 13 одсто, тако да данас у њима ради више од 26.000 људи – каже Милан Ристић, директор Управе за слободне зоне. Тренд раста пословања у зонама ће се наставити, јер садашњи корисници додатно инвестирају, а нови инвеститори се распитују за услове и најављују свој долазак. Тако је „Мишлен” у Пироту прву инвестицију од 240 милиона евра у изградњу новог погона, прошле године повећао за још 90 милиона евра.
Стране инвеститоре у српске слободне зоне Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, ФАС – Крагујевац, Ниш – југ, Апатин, Свилајнац, Врање и Прибој, не привлачи само то што им држава не наплаћује царину и ПДВ на увезену опрему и репроматеријал, него и могућност бесцаринског извоза у земље Европске уније ЦЕФТЕ, Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, са којим Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Компаније које у тим ограђеним просторима производе, не плаћају царину и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављене царинске процедуре.
– За наше слободне зоне интересују се и компаније из кинеске – напомиње Ристић. – Већ их имамо у Руми, у Баричу, као испоставама шабачке и београдско зоне, а почели су разговори и са представницима Руске Федерације о оснивању индустријске зоне у саставу једне од слободних зона.
Занимљиво је да је у српским слободним зонама највише произвођача делова за аутомобилску индустрију, пре свега каблова. Од великих мултинационалних компанија у њима су: „Фијат”, „Мишлен”, „Дрекслер Мајер”, „Континентал” „Јазаки”, „Лир”, ПКЦ, затим „Сименс”, „Сваровски”, „Панасоник”, „Ваљаоница бакра”и „Импол севал”.
Зараде запослених у слободним зонама су ниске, каже наш саговорник, али су оне привукле инвеститоре у неразвијеним подручјима што је знатно допринело смањењу високе незапослености. Доласком нових инвеститора просек зарада расте, јер се повећава и потражња за радном снагом.
Директор Управе за слободне зоне каже да не треба повећавати садашњи број слободних зона, али наглашава да Србија треба да задржи све постојеће погодности пословања у њима до уласка земље у Европску унију.
– С обзиром на то да је отворено поглавље 29 о царинским питањима, наш Закон о слободним зонама мораће да се промени, како би се ускладио са важећим прописима ЕУ – указује Ристић. – Kако би се тај период искористио за довођење нових инвеститора, битно је да наши преговарачи инсистирају да промене закона ступе на снагу даном пријема Србије у ЕУ. Таква могућност постоји, јер је и Хрватска тако поступила.
Уласком у ЕУ, слободне зоне ће наставити са радом, јер их у ЕУ има више од 80, али одређене погодности, као што су неплаћање царине и ПДВ на увоз опреме и репроматеријала, мораће да буду укинуте.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


