„Ђелем, ђелем” за све Роме света

Мало која национална химна није уштогљени, помпезни марш. Једина која је постала кафански евергрин и интимна тужбалица свих боема света јесте ромска химна „Ђелем, ђелем”, којом је јуче, у хотелу „Славија”, отворена централна прослава Светског дана Рома. Под ромском заставом, на којој точак симболизује луталачку историју овог народа, окупило се 200 гостију из двадесетак земаља. Уместо пригодне, безбрижне светковине, они су морали да подсете на тежак положај Рома, који су вековима преживљавали погроме, изгнанства, чак и принудну стерилизацију, да би се и данас суочавали са сиромаштвом, ксенофобијом и обесправљеношћу.

Дан Рома обележава се од 1971. године, када је 8. априла у Лондону одржан први Светски конгрес Рома. Претпоставља се да само у Европи живи 12 милиона Рома, али је тачан број тешко утврдити, јер многи немају документе или се декларишу као припадници већинског народа, надајући се да ће тако да избегну дискриминацију. Нетрпељивост суседа ускраћује им бољу представљеност у медијима и националним парламентима, па је стога основан Светски парламент Рома као алтернативно средство утицаја на јавност, као и Светски конгрес Рома, чији су чланови угледни Роми који су се изборили да њихова јавна реч има тежину. Њихови чланови су најавили да постоје велике шансе да се следећи скуп Светског конгреса одржи ове године у Београду.

– Национална свест Рома, колико год да смо расцепкани, пробуђена је 1971. године, али нису нам отворени сви канали за комуникацију са јавношћу. Медији и програми на нашем језику тешко опстају или су већ угашени. Пробој у друштвени живот и утицај на сопствене прилике толико нам је отежан да посао не успевају увек да пронађу чак ни Роми који су стекли дипломе тако престижних факултета као што је медицински – каже Бајрам Халити, комесар Светског парламента за Косово и Метохију.

Колико људског потенцијала бива протраћено због дугогодишње дискриминације, показују статистике према којима веома мали број Рома стиже до високог образовања. У Србији где, према проценама, живи између 400.000 и 700.000 Рома, више од 60 одсто њих није завршило основну школу, углавном због тога што већ од малих ногу морају да раде за живот. Свега 0,3 одсто је завршило високе школе. Последица тога је да ниједан Ром не спада у најбогатији слој становништва, док сваки други трпи немаштину. Светски дан Рома је, на пример, у Македонији државни празник и нерадни дан, али многи Роми нису могли да искористе ту погодност зато што посао немају.

– Ромска деца не верују да им школа може помоћи. Нажалост, не уздају се ни у политику или било какав облик друштвеног активизма. Покушавао сам да заинтересујем вршњаке да припремимо план за културне активности младих у нашој општини, али како би могли да верују да могу сами нешто да промене у државним институцијама када не могу увек ни да пронађу дискотеку која би их примила? Није лако ни на улицама, посебно дечку који треба сам да изађе са девојком јер хулигани их нападају када спазе усамљени ромски пар. Због тога настојимо да излазимо у групи – прича Горан Ђенисов, средњошколац из Обреновца.

Колико год да је тешко већини припадника ове нације, најтеже је Ромима избеглим са Косова и Метохије. Становници Косова од 14. века, запослени и интегрисани, како наводи Халити, можда више него у било којем другом крају бивше Југославије, око 100.000 Рома морало је да напусти домове и потражи уточиште у централној и северној Србији, али и широм континента. Будући да нису били политички дисиденти, земље иза шенгенског зида нису им одобриле азил.

– Србија није богата земља, али позивам државу да не пристане на реадмисију из европских земаља. Све док се ситуација не поправи и док не буду успостављене демократске институције, услови за живот Рома на Косову, где су претрпели геноцид, не постоје – рекао је Естахир Станкијевић, председник Светског конгреса Рома.

У хотелу „Славија” јуче су се могле видети слике аматерских и академских уметника Рома. Осим, ипак, незаобилазних мотива коња и снежних пејзажа, карактеристичних за стереотип који влада о Ромима, на платнима су се нашле и анђелима сличне фигуре из универзалне митологије, апстрактне композиције и поп арт колажи. Девојчице и дечкићи у традиционалним ношњама заплесали су фолклорне игре, а касније су се пресвукли у модерне крпице у којима би могли да конкуришу за мис и мистера Улице Страхинића бана. Древни народ, често убијан и прогањан под изговором да је заостао, има непогрешив инстинкт за модерне и постмодерне комбинације наводно неспојивог.

В. Вукасовић

-----------------------------------------------------------

Тадић и ДС честитали празник

Председник Србије Борис Тадић честитао је јуче свим грађанима Србије ромске националности 8. април - Светски дан Рома.

Како је наведено у саопштењу прес-службе председника, Тадић је разговарао с делегацијом Националног савета ромске националне мањине о тешком положају Рома, не само у Србији, већ и у региону.

Констатовано је да је, упркос почетним резултатима на унапређењу положаја Рома, њихов положај у нашој земљи веома тежак. Истовремено је напоменуто да у друштву суоченом са високим степеном сиромаштва и економским проблемима положај Рома додатно отежавају предрасуде приликом школовања, запошљавања и решавања проблема становања.

Председник Тадић је обећао да ће се заложити да држава више ради на подизању нивоа толеранције према Ромима и њиховој пуној интеграцији у наше друштво.

Демократска странка јуче је истакла да су Роми економски најугроженији народ у Европи, и да српско друштво треба да покаже већи степен солидарности према њима.

Танјуг