Ако не можеш на изборима, пробај „бентлијем”

Да ли је овај догађај био случајан и неочекиван? Наравно да није. Недељама већ опозициони медији (који много више и јаче нападају Председника него што га „позициони” медији бране) прете Вучићу, најопскурнији међу њима као махнити Бркић описују како би требало да изгледа ликвидација, а они који су забраздили у болест уринирају по гробовима и твитују такве гадости да не може човек да поверује!

*

А кажем: они који би претње и најаве требало бар да осуде, ако не и да изазову озбиљну друштвену реакцију па и реакцију тужилаштва, праве се блесави. Село гори, а баба се чешља...

На РТС-у (Репризна телевизија Србије) баба се чешља у осам увече, у осам ујутру, у четири по подне и негде средином ноћи кад по други пут идем у тоалет. Сви смо научили све дијалоге свих крезавих и ненормалних сељана из серије коју је Тадић сматрао омиљеном и најбољом те је за њу држава искеширала највећи новац који је икада једна серија добила.

Из тог времена остала ми једна белешка: „... Тадић је попио ђус па мало вежбао уз касету ’Синди Крафорд – три месеца после порођаја’. То га је орасположио па се гледао двадесет минута у огледалу. Није имао замерки. Узео је чешаљ и с дедињских висина погледао доле према селу почевши да се чешља”.

При томе аутору серије недовољне су те репризе па пише и колумне. Једну у „Блицу”, где напада Председника, а другу у „Политици” где ствари релативизује и пише неке репортаже из иностранства.

Ајд сад то, него, нешто се бринем – нисмо гледали „Салаш у малом риту” има два месеца. Шта сад то значи?

*

Опозиција је на изборима изборила неуспех који треба да се изучава на друштвеним факултетима. Такав пораз, односно један у низу пораза који доживљавају од Вучића и његове странке, болан је за противнике актуелне власти. Зато што нису успели регуларис окренули су се претњама, агресивној реторици и коришћењу радника у политичке сврхе. Тако је и синдикат просветара „Независност” извео наставнике на улицу и заказао штрајк на дан када деца крећу у школу. За мене то је злоупотреба деце у политичке сврхе. Јер деца треба да иду у школу а не да не иду у школу и думају зашто је то тако. Што нисте штрајковали у августу тада сте и онако били на годишњем одмору већ други месец?

И да додам за глупе и зле: наравно да наставници и професори треба да имају бар дупло веће плате од ових што имају, али зар стварно мислите да их не би добили кад би паре могле да се штампају неограничено? Као деведесетих, на пример, па да примају милијарду месечно. А хлеб и јогурт милијарду и триста...

*

Штрајкови, претње, окупљање испред зграде владе треба да створе као неку кризу из које ће опозиција да пронађе излаз, победи на београдским изборима а после ће све бити лакше. Улични протести нису заживели па треба смислити нове начине.

Јасно је да Град евидентно добро ради по Београду. На све стране. Авај, ако су улице прекопане – то је за потребе кампање, ако је направљено игралиште с теретаном на отвореном – то је за потребе кампање, ако на сваком тргу ради лепа фонтана – то је за потребе кампање...

Па и да јесте, шта фали?

Па фали, зато што су ови који критикују исти они који су већ били на власти, при томе задужили Београд, а ништа нису направили! И онда критикуј радове на саобраћајницама и мостовима, ломи и уништавај мобилијар по парковима и – сипај детерџент у фонтане!

Да, да добро сте чули. Шест лепих београдских фонтана тешко је оштећено јер су „анархистичке групе” урадиле то што су урадиле. И онда фонтане морају да се празне, чисте, млазнице да се мењају. Велики посао и велики новац. Деструкцијом да се добију избори? Не верујем у то.

*

Малопре сам се подсмевао очешљаној баби РТС-а а сада да се дивимо Симфонијском оркестру РТС-а. Ови генијалци, хор, дечица из „Колибрија” и велики Бојан Суђић направили су лом на Ташу! Петнаест хиљада насмејаних на трибинама и нас две хиљаде у парку око видео-бима уживали смо у топлој ноћи као да смо усред Централ парка. Таква атмосфера, избор класичне музике и понеки модерни хит, осећај опште усхићености и задовољства видљив и код извођача и код публике скоро није виђен у Београду. Вече за памћење...

*

Додуше, већ у суботу увече, у шетњи ту негде код „Шансе”, мој Каспер скоро је преминуо од страха. Нека старлета је тако завијала и крчала с малопре поменутог стадиона да сам мислио да полаже енглески за неку дипломатску службу у далеком и неправедном свету.

*

Кад смо већ код великог света, ми мали се највише плашимо. Америка тестира живце Русима, Онај Пингпонг тестира балистичке ракете а Кина тестира Америку. Кад се они много тестирају требају им заморци а онда гледај шта ћеш.

Ми само о свима њима треба да пишемо лепо, да се не замерамо па ваљда неће да нас се сете. Као, на пример, да похвалим да одлично извештавамо о поплавама у САД. Иако код нас више људи погине на путевима Војводине за викенд него у Тексасу од урагана, наши медији прецизно описују тамошње стање, како је сада и шта ће бити. Искидасмо се од бриге, ја данима не спавам. Исто као они ономад када су нама пливали Обреновац, Крупањ и пола Србије...

*

Устао је као и обично пред отварање радњи, истуширао се, опрао зубе, мало вежбао трбушњаке док је супруга правила списак за пијацу. Обукао је тренерку а жена му је додала списак и хулахопке...

Сутрадан је неки дневни лист пренео полицијско саопштење: „Онижи мушкарац с чарапом на глави опљачкао мењачницу ’Бела ајкула’ и отрчао према Каленић пијаци”.