Председник Ердоган као султан Абдулхамид
Национална обавештајна служба Турске ће на основу ванредног декрета, који је усвојен ове седмице, убудуће бити директно потчињена председнику републике Реџепу Тајипу Ердогану. Шеф државе ће постављати њеног шефа и друге функционере и она ће само њему полагати рачуне и подносити извештај о свом раду. Према досадашњој пракси та служба је била везана за премијера односно владу.
Опозиционе странке – социјалдемократска Републиканска народна партија и прокурдска Народна демократска партија – оштро су реаговале на ову системску промену и оптужиле председника, премијера и владу да заобилазе још увек важећи стари устав и парламент иако се ради о веома важном државном питању као што су обавештајни послови. Спекулише да је ова промена извршена због неслагања премијера Биналија Јилдирима и шефа Националне обавештајне службе (МИТ) Хакана Фидана који после неуспелог пуча у јулу прошле године практично немају контакте, јер су се у том периоду „срели највише два пута”, тврде локални новинари.
„Ово је крај наше обавештајне службе. Председник Ердоган се већ понаша као султан Абдулхамид”, каже заменик шефа посланичке групе Републиканске народне партије Левент Гок и подсећа да је тај калиф, који је био на власти од 1876. до 1909. године, све конце држао у својим рукама у ондашњим структурама безбедности.
Политички противници подсећају Ердогана да му није сметало кад је МИТ био директно везан за премијера, док је он од 2003 до 2014. године седео у тој фотељи.
У Турској је сада на снази ванредно стање које је уведено пре тринаест месеци, одмах после покушаја војног удара за који је оптужен имам Фетулах Гулен који последњих година живи у Америци. У току су масовни прогони у којима је досад ухапшено више од 40.000 војника, полицајаца, државних службеника, новинара, док је 110.000 људи изгубило посао јер се сумња да су подржавали заверенике. Чистке су још у току. Земљом се сада влада декретима и Ердоган је искористио ванредно стање да стави руку и на обавештајну службу коју је досад контролисала влада.
Анкара се због незапамћених прогона грађана нашла на удару критика у Европској унији и у међународним организацијама које се боре за људска права и слободе. Председник Ердоган избегава да каже када ће бити укинуто ванредно стање и само истиче да ће оно „остати на снази све док се до краја не добије битка против терориста”. Он при томе пре свега мисли на следбенике имама Гулена који, како се тврди, има своје људи у војсци, полицији, правосуђу, медијима. Практично свуда.
Према декрету, МИТ ће убудуће о свом раду информисати само шефа државе, а не као досад премијера и владу. Служба ће моћи да прикупља податке у армији и свим министарствима. Финансираће се из касе шефа државе, а не владе.
Локални медији тврде да шеф државе наводно више нема поверења у садашњег премијера Јилдирима и да је ова системска промена убрзана због судара шефа МИТ-а Фидана и председника владе.
„Ми немамо проблема са председником државе и ова промена је у складу са уставним амандманима на основу којих треба да се уведе председнички систем владавине у Турској”, објашњава премијер Јилдирим.
Судар Јилдирим–Хакан је наводно почео у ноћи између 15. и 16. јула прошле године, када је покушан пуч у коме је страдало 250 људи. Шеф обавештајне службе није информисао премијера о „чудним активностима у појединим јединицама”, тврде локални медији. Било је спекулација да ће он одмах бити смењен, али то се није десило пошто је Хакан одраније „човек од поверења” председника Ердогана и када је он седео у премијерској фотељи.
Ердоган пак сматра да је овај потез нормалан: обавештајна служба мора да буде под контролом шефа државе како би земља могла благовремено и ефикасно да делује у заштити Турске, објаснио је он у интервјуу телевизијској станици НТВ. Политички противници га подсећају да му није сметало кад је МИТ био директно везан за премијера, док је он од 2003 до 2014. године седео у тој фотељи.
На референдуму одржаном средином априла грађани су тесном већином усвојили уставне амандмане којима би требало да се укине парламентарни и уведе председнички систем владавине и практично да неограничена власт шефу државе. Како би остао што дуже на челним позицијама, Ердоган је одлучио да распише изборе тек 2019. године, пошто му истекне садашњи мандат који је добио по старом уставу према коме је служба безбедности под контролом премијера и владе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


