После ТВ дуела све по старом

Шулц је најавио промене у пензионој политици, у образовању и у постављању према наменској индустрији Немачке – бар када је реч о извозу оружја. Међутим, према општој оцени коментатора, Шулц није успео у намери да се покаже у јавности као бољи (будући) канцелар који би био кадар да подстакне далекосежније промене, пре свега у домену који највише интересује Немце – у области социјалне политике.

Меркелова, искусна шефица немачке владе, уједно политичар са најдужим стажом на тој позицији у Европи, није се упуштала у детаљније расправе. На сваку критику је одговарала да су о спорним одлукама њене владе саодлучивали социјалдемократи, као млађи партнер у коалицији, те да Шулцова критика не представља ништа друго осим признања да је његова сопствена странка водила погрешну политику.

У једном детаљу се међутим показало да се програми две странке разликују само у нијансама: Шулц је критиковао питање продужетка радног стажа до навршене 70. године живота, као што траже кругови привредника у демохришћанској странци. Меркелова је узвратила да је одлазак у пензију планиран са 67 година и да се ништа неће мењати, бар не до 2020. Додала је и да лично није била ни за продужење са 65 на 67 година старости, већ да је то била иницијатива својевременог социјалдемократског министра Франца Минтерферинга. Изненађен обртом, Шулц је рекао: „Лепо од вас да водите нашу политику!”

Ова епизода само је један од примера „пријатељског” надмудривања двоје кандидата које је оставило простор за спекулације да су се две велике странке већ припремиле да после избора наставе као и до сада – као партнери у такозваној великој коалицији демохришћана и социјалдемократа.

Шулц је, истини на вољу, одбио да искључи могућност коалиције са Левицом, са реформисаном странком некадашње источнонемачке Јединствене социјалистичке партије и индиректно најавио могућност преузимања власти на челу коалиције. Ипак, судећи према резултатима испитивања јавног мњења који се сваке недеље објављују, реалне шансе су мале да та коалиција буде оформљена. СПД константно бележи између 22 и 24 одсто бирачке наклоности, Левица између осам и девет одсто, а Зелени око осам процената – све укупно недовољно за апсолутну већину у Бундестагу. Са друге стране, опоравак либерала и њихове странке ФДП, која већ месецима бележи око осам одсто бирачке наклоности, отворила би могућност за формирање „мале” коалиције са демохришћанима, као у мандату претходне владе, када је тандем Меркелова–Вестервеле водио политику најмногољудније и најбогатије државе ЕУ. Тако посматрано, о саставу будуће владе одлучиваће (не) успех малих странака које би могле да оформе коалицију са једном од две велике партије.

Овде не би требало запоставити ни значај евентуалног успеха крајње десничарске странке АфД која се по правилу обраћа потенцијалним бирачима демохришћана и одузима им гласове. Али, Меркелова је у телевизијском дуелу повукла популистички потез и најавила заокрет од досадашње политике добродошлице мигрантима. Штавише, најавила је да ће владин приоритет у следећем мандату бити опремање технике и кадрова северноафричких обалских стража – пре свега у Либији – да би се тако ефикасније зауставио прилив избеглица и миграната у Европу.