До огрева само на рате

У сто­ва­ри­шти­ма огрев­ног ма­те­ри­ја­ла на­гла­ша­ва­ју да ових да­на нај­ста­ри­је гра­ђа­не нај­ви­ше за­ни­ма­ју две ства­ри – ква­ли­тет­но др­во или угаљ, по це­на­ма при­ла­го­ђе­ним пен­зи­о­нер­ском џе­пу, али и мо­гућ­но­сти от­пла­те огре­ва на ра­те. Про­дав­ци им ра­до из­ла­зе у су­срет, али ве­ћи­на њих от­кри­ва да им не ну­де по­пуст на пен­зи­о­нер­ски чек. Углав­ном мо­гу да пла­ћа­ју ро­бу на ра­те, а мно­ги огрев на­ба­вља­ју и пре­ко пен­зи­о­нер­ских удру­же­ња. И по­ред то­га што ве­ћих по­пу­ста не­ма, по­тра­жња за огре­вом по­че­ла је још пре не­ко­ли­ко не­де­ља. 

У пре­сто­нич­ком сто­ва­ри­шту „Кре­ка” ових да­на ме­ђу ста­ри­јим куп­ци­ма нај­тра­же­ни­ји је до­ма­ћи су­ше­ни угаљ „вре­о­ци”.

– Нај­ви­ше се тра­жи, јер до­бро го­ри и гре­је, док су ви­со­ко­ка­ло­рич­ни угаљ „ба­но­ви­ћи” или ру­ски угаљ знат­но ску­пљи. Има ку­па­ца ко­ји их на­ба­вља­ју јер ове вр­сте еми­ту­ју то­пло­ту че­ти­ри, од­но­сно шест са­ти ду­же по­што из­го­ре. Је­ди­на њи­хо­ва ма­на је ви­ша це­на – ка­же Сми­ља Чу­бро­вић, вла­сни­ца сто­ва­ри­шта „Кре­ка”.

У пен­зи­о­нер­ским до­ма­ћин­ства ко­ри­сти се и угаљ „ба­но­ви­ћи” ко­јег у по­ну­ди има до­вољ­но, а ту су и ру­ски угаљ и су­ше­ни.

И у сто­ва­ри­шту „Иве­рак” по­твр­ђу­ју да се ста­ри­ји гра­ђа­ни рас­пи­ту­ју да ли у по­ну­ди има угља, а ра­до ку­пу­ју и др­ва. Куб­ни ме­тар овог огре­ва код њих у про­се­ку ко­шта око 6.000 ди­на­ра, а ме­ђу оста­лим сто­ва­ри­шти­ма це­на се у од­но­су на ла­не по­ве­ћа­ла и то у про­се­ку за 20 од­сто. У це­ну је углав­ном ура­чу­на­та се­ча, али не и пре­воз за ко­ји нај­че­шће тре­ба одво­ји­ти од 500 до 800 ди­на­ра. 

– Пен­зи­о­не­ри, у до­го­во­ру са на­шим сто­ва­ри­штем, мо­гу да узму кре­дит на го­ди­ну да­на и та­ко от­пла­те огрев, ме­ђу­тим за ову гру­пу ку­па­ца не­ма­мо мо­гућ­ност про­

да­је на ра­те че­ко­ви­ма гра­ђа­на. За­ин­те­ре­со­ва­ни су за др­ва, али је на­бав­ка тог огре­ва ових да­на ипак оте­жа­на. Пред­у­зе­ће „Ср­би­ја­шу­ме” пред­ност да­је про­из­во­ђа­чи­ма пе­ле­та и фа­бри­ка­ма за пре­ра­ду др­ве­та, а ми у ве­ле­про­да­ји ни­смо на ли­сти при­о­ри­те­та – на­во­де у „Ивер­ку”, и под­се­ћа­ју да су и код њих др­ва по­ску­пе­ла, па са­да ме­тар ста­је 6.000 ди­на­ра. 

Пен­зи­о­не­ри има­ју мо­гућ­ност ку­по­ви­не огре­ва на јед­на­ке ме­сеч­не ра­те пре­ко удру­же­ња пен­зи­о­не­ра, ме­сних за­јед­ни­ца из ко­јих до­ла­зе, али и пре­ко ад­ми­ни­стра­тив­не за­бра­не у Фон­ду за пен­зиј­ско и ин­ва­лид­ско оси­гу­ра­ње. По­год­но­сти ко­је ну­де удру­же­ња су све по­пу­лар­ни­ја, а углав­ном се све сво­ди на пла­ћа­ње на ра­те. У кра­ље­вач­ком удру­же­њу пен­зи­о­не­ра тре­нут­но вла­да пра­ва јаг­ма за огре­вом, што по­твр­ђу­је и Ти­мо­ти­је Ни­ко­лић, пред­сед­ник Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра Кра­ље­во. 

– За по­тре­бе на­ших пен­зи­о­не­ра удру­же­ње је на­ба­ви­ло око 7.000 ме­та­ра др­ва. У пр­ва два да­на пла­ну­ло је већ 500 ме­та­ра овог огрев­ног ма­те­ри­ја­ла, што ука­зу­је на то да је по­тра­жња огром­на. На­ши чла­но­ви не пи­та­ју ко­ли­ко ко­шта др­во, са­мо ку­пу­ју. Ипак, огрев ни­је ни­шта јеф­ти­ни­ји за пен­зи­о­не­ре, је­ди­но то што мо­гу да га пла­ћа­ју на шест ра­та, или 12 по­лу­ме­сеч­них ра­та – от­кри­ва Ти­мо­ти­је Ни­ко­лић.