Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Ком трејд” купио „Хермес софтлаб”

„Ком трејд” купио „Хермес софтлаб”
Веселин Јевросимовић и Бранислав Ђурић (Фото С. В. Мекина)

Од нашег сталног дописника
Љубљана – „Хермес софтлаб ”je одјуче део српске компаније „Kом трејдгруп”. У Љубљани су на изузетно посећеној конференцији за новинаре менаџери „Ком трејда” објавили да је успешно окончано преузимање „Хермес софтлаба” чији су акционари прихватили понуду за аквизицију те компаније, коју је „Ком трејд” предао 18. марта.

Новонастала компанија је највећа ИТ групација у Југоисточној Европи са могућношћу да понуди најшири спектар ИТ решења и услуга, као и дистрибуцију ИТ производа на локалном и регионалном нивоу. Има 1.600 запослених и укупан приход од 300 милиона евра. Биће присутна у 14 држава у свету, а да операција буде успешно приведена крају помогла је Уни кредит банка, која је обезбедила средства за проширење, чиме постаје мањински власник 21 одсто акција новонастале групе.Вредност закљученог посла износи око 40 милиона евра.

– Стратешко партнерство међу компанијама омогућиће убрзан развој ИЦТ центара у региону и пораст продаје на интернационалним тржиштима. Стратегија „Ком трејдгруп” усмерена је ка развоју широког спектра производа и услуга на тржиштима са највећим потенцијалом, посебно у северној Америци и на Блиском истоку. Компанија ће наставити процес интернационализације и вероватно ће понудити своје акције на берзи – изјавио је за наш лист Веселин Јевросимовић, председник компаније „Ком трејд груп”.

Словеначке новинаре је нарочито занимао извор „Ком трејдовог”капитала, а пошто је уследило Јевросимовићево објашњење, задовољни су одустали од даљег пропитивања. Да подсетимо, манипулације изворима капитала у прошлости су у овдашњем медијском простору често коришћене као препрека за улазак српског „сумњивог новца” на словеначко тржиште. Људи из „Ком трејда” су уверили партнере да су велики „регионални играч” који „прескаче” националне границе. „Ком трејд” преговара и о куповини два предузећа у Пољској, па су без тешкоћа успели да преузму познати словеначки бренд.

Успех „Ком трејда”је доказ виталности српске привреде, а они који су у словеначким медијима до сада сејали страх од српског капитала са „Милошевићевим негативним предзнаком”, сада се присећају речи Рудија Брица, оснивача „Хермес софтлаба”, који је недавно критиковао страх словеначке јавности од „сумњивог” капитала који, на пример, долази са Кајманских острва или из неких других држава.

„Капитал је прождрљив као свиња и плашљив као срна. Сели се тамо где може легално да оствари највећи профит. И најугледније и највеће фирме индустријског света основане су у за њих најугоднијим државама. Тако је рецимо са „Кока Колом”, „Мајкрософтом” или „ИБМ-ом”, казао је Бриц, који је остао упамћен и по изјави „није важно колико знаш, важно је кога познајеш”.

„Момчад коју је саставио Катанец, квалитетнија је од математичког збира квалитета појединаца. Такве ефекте може да постигне само паметно организована корпорација. У Словенији се последњих година појавила шака корпорација чији је заједнички ефект већи од математичке своте ефеката појединаца. Једно од таквих предузећа јесте Хермес софтлаб,” писала је љубљанска „Младина” у тренутку када је словеначка фудбалска репрезентација успела да се пробије на светско првенство 2001. Наредних година је „Хермес софтлаб”, фирма која се претежно бави развојем компјутерског софтвера, само напредовао, поставши парадни коњ домаће информатичке индустрије. Сарађивао је у значајним пројектима са највећим компанијама на свету, између осталих и са Мајкрософтом и ИБМ-ом.

„Хермес софтлаб” се потврдио и у неким државним али и на пројектима у вези са безбедносном структуром региона, па је, на пример, изабран за партнера у 3,5 милијарде долара вредном подухвату израде командно-надзорног система НАТО-а у оквиру конзорцијума ТИПС.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.