Мале плате, јефтина струја

Домаћинства у Србији пет пута јефтиније плаћају струју од Данаца и Немаца, скоро три пута мање од Енглеза и четири пута од Италијана. То је између осталог и главни разлог да се у Србији троши скоро пет пута више струје по јединици бруто друштвеног производа од европског просека.

Реално је да тако и остане док цена струје добијена из угља у Србији буде далеко од тржишног просека, односно, све док држава и даље буде контролисала цену струју. Око 2,5 милиона домаћинстава у Србији потроши готово пет пута више електричне енергије од европског просека, а један од разлога је управо ниска цена киловат-сата.

У зависности од зоне, односно потрошње зависи и цена по киловат-сату, а она која се обрачунава у ноћној тарифи је четири пута нижа од уобичајене дневне. Најјефтиније је грејање по нижој зеленој тарифи 1,46 динара по киловат-часу, док је најскупља у црвеној вишој 17,52 динара.

И док једни негодују, тврдећи да није тачно да је струја у Србији толико јефтина, поготово узимајући у обзир српски просек плате, те да се наша земља не може поредити с Великом Британијом, Белгијом или Ирском, где је стандард неупоредиво бољи, чињеница је да је електрична енергија код нас јефтинија чак и од земаља које имају нижу просечну плату.

Просечна јулска нето зарада у Србији износила је 48.101 динар или 404 евра, у Хрватској 813, у Словенији 1.016,36 евра. Истовремено, просечна плата у Црној Гори износи 510 евра, БиХ 439,71, Македонији 375, Албанији 427, у Бугарској се у просеку заради око 402 евра, и сви они имају вишу цену струје од Србије.

Љубодраг Савић професор Економског факултета у Београду, каже, да је за производњу једног киловат-часа, примера ради, Епсу потребно, два пута више радника, него чешкој електропривреди Цезу.