Између књиге и чекића

Студентски дом „Карабурма” по условима смештаја најлошији је кров над главом који Студентски центар нуди у Београду. Када је прошле године, први пут после три деценије, почело детаљно реновирање дома, највећи део посла било је неопходно обавити у купатилима. Рад са цевима и керамиком неизбежно производи велику буку, па су се студенти који живе у овом дому суочили са новим проблемом – уместо лоших купатила, сада морају да трпе буку коју стварају мајстори... „Живимо као у фабрици и постаје нам необично када по подне престану радови – смета нам тишина”, шаљиво коментаришу становници дома. 

Студенти су смештени у две „куле” – мушку са 14 и женску са 16 спратова, а на „врху” су собе намењене бруцошима. На око 40 академаца има четири туш-кабине и исто толико тоалета. Станари овог дома умивају се у бетонским коритима, а зидови и плочице су уништени и мемљиви. Зарђале цеви вире из зидова, а у појединим деловима купатила плафона готово и да нема. Ипак, и поред започетих радова, надлежни су, изгледа, заборавили на првобитну намену зграде. Поправке почињу у цик зоре, а бука коју радници производе прекида и оно мало сна што студенти успевају да „ухвате” у испитним роковима...

Према речима Младена Марковића, који већ годинама живи у овом дому, галама и одзвањање цеви су несносни, али уз бољу организацију тај проблем би могао бити решен.

– Звук бургија и чекића почиње бесомучно да одјекује већ у седам сати ујутро, а пошто су сва купатила у вертикали и међусобно спојена бука са последњег спрата одјекује до приземља. Најгоре је онима који су „тачно испод”, па буквално имају утисак као да их неко удара по глави. Јасно ми је да се ради у нашем интересу, али ипак мислим да би могли да почињу радове нешто касније, поготово због тога што већина студента напушта дом око девет сати, што због обавеза на факултету, што због одласка у читаоницу – јада се Марковић.

Када је овај дом саграђен, 1978. године, био је понос града, а место у њему могли су да добију само најбољи академци или студенти из иностранства. Састав студената ни данас није много измењен, само што је на лествици по квалитету смештаја овај дом остао далеко иза Студентског града или дома „Краљ Александар Први”.

Погодност коју „Карабурма” нуди представља 210 једнокреветних соба, такозваних самица, за које се води права борба приликом расподеле домских места, а добијају их само најбољи – они са просеком изнад девет.

Има ту будућих лекара, инжењера, научника, новинара, а сви они живе у крајње нехуманим условима. Када је куцнуо и тај час да дом добије ново лице, нашли су се између две ватре. С једне стране, потреба да се хитно нешто уради, а, с друге, одјеци лупања чекића по плочицама и цевима због којих иду као зомбији по „кулама”...