Две адресе за незадовољне пацијенте
Један је заштитник – права осигураника у дому здравља или болници, а други саветник – за заштиту пацијента у општини. Кад се пацијент наљути и одлучи да се некоме службено обрати за помоћ и истера правду, њихове канцеларије су место где би требало да уђе. Конкретније, уколико пацијенту није прописана добра терапија или изабрани лекар није могао да му закаже преглед код специјалисте у предвиђеном року, а посаветовао му је да преглед обави у приватној установи. То су неки од разлога да човек потражи помоћ заштитника за права осигураника, који раде у 149 здравствених установа.
А да им се људи заиста обраћају, потврђује и податак Републичког завода за здравствено осигурање од прошле године – заштитнику су се грађани званично обратили 18.850 пута. Детаљнији поглед на бројке открива да су пацијенти лане поднели 297 пријава због повреде права из здравственог осигурања, и то најчешће јер нису могли да закажу специјалистички преглед у року од месец дана. Највише пријава стигло је на рачун Клиничког центра Војводине (97), потом Здравственог центра Врање (43), Опште болнице у Суботици (23), Дома здравља Нови Сад (19), Војномедицинске академије (19)…
Да ли су Београђани и они који долазе у главни град на лечење задовољни здравственом услугом или немају времена да се „замајавају са администрацијом”, тек, на рачун Клиничког центра Србије и других београдских установа срочено је мање од десет пријава и послато заштитнику осигураника, у канцеларију у болници или дому здравља.
Заштитник осигураника требало би да саслуша незадовољног пацијента, али и да обавести РФЗО о несташици материјала или лекова, као и о неисправним уређајима у здравственим установама
Дакле, незадовољни грађани могу да се пожале заштитнику уколико имају проблем с терапијом или дознакама, али уколико имају примедбе на понашање медицинског особља или на непоштовање етичких начела, морају да куцају на друга врата – код саветника за заштиту пацијената. За овај посао надлежни су службеници општина, где се и налазе њихове канцеларије. Будући да они немају никакве
везе са Министарством здравља, не постоје јединствени подаци о броју ових саветника, њиховој образовној структури или послу који обављају.
РФЗО је задужен за именовање и рад заштитника осигураника, а рад саветника контролише искључиво локална самоуправа и по свом нахођењу и критеријумима их и запошљава.
У Фонду нам је објашњено да је посао заштитника осигураника поверен људима који су годинама запослени у овој установи и најчешће су то правници, економисти или лекари пред пензијом.
Проблеме с којима се пацијенти сусрећу заштитник осигураника би требало да решава у ходу, а његов задатак је не само да саслуша незадовољног пацијента, већ и да обавештава РФЗО о несташицама материјала или лекова, као и о неисправним уређајима у здравственим установама. Он нема могућност да налаже или препоручује покретање дисциплинских мера против несавесних медицинара, већ искључиво брине о остварењу права пацијената.
У једној од 149 здравствених установа у којима постоји заштитник (није им допуштено да говоре без посебних одобрења, па не помињемо име и град саговорнице) сазнајемо да они најчешће помажу грађанима да врате новац којим су платили специјалистички преглед, уколико у државној установи нису добили термин за преглед у року од 30 дана.
У том случају грађани би требало да напишу пријаву заштитнику, који се потом обраћа здравственој установи тражећи рефундацију новца.
– У нашу канцеларију грађани долазе с најразличитијим причама. Када се жале на непрофесионалност медицинског особља, саветујем им да пишу пријаву руководству установе или саветнику при општини. Понекад ми у канцеларију упадају грађани који се на сав глас жале да лекар неће да им закаже контролу. Међутим, кад погледам њихову документацију, схватам да су они желели да тај преглед закажу два, три месеца раније. Веома често су пацијенти у праву, али се дешава и да греше – каже једна од наших саговорница, која овај посао обавља већ три године, од када је институција заштитника права осигураника уведена у здравствене установе.
Пацијенти су се обраћали заштитнику јер је здравствени систем показао да им књижица није оверена, а дешавало се и да лекари упуте труднице да неопходне лабораторијске анализе обаве у приватној амбуланти, а не у државној болници.
Већ другу годину заредом убедљиво највише жалби стигло је на рачун рада запослених у Клиничком центру Војводине. Медији су током прошле године извештавали о људима који су сатима пре отварања Клиничког центра чекали у редовима само да би заказали преглед. Рецимо, било је готово немогуће наћи слободан термин код гастроентеролога. У канцеларији заштитника права осигураника КЦ Војводине нису желели да коментаришу ове податке, али су рекли да су многи проблеми превазиђени, тако да је број пријава и жалби све мањи. Пацијенти то најбоље знају.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


