Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Две адресе за незадовољне пацијенте

Заштитнику за права осигураника људи се жале уколико имају проблем са терапијом или дознакама, а примедбе на понашање медицинског особља и непоштовање етичких начела могу да упуте саветнику за заштиту пацијената
Две адресе за незадовољне пацијенте
(Фото Д. Јевремовић)

Један је заштитник – права осигураника у дому здравља или болници, а други саветник – за заштиту пацијента у општини. Кад се пацијент наљути и одлучи да се некоме службено обрати за помоћ и истера правду, њихове канцеларије су место где би требало да уђе. Конкретније, уколико пацијенту није прописана добра терапија или изабрани лекар није могао да му закаже преглед код специјалисте у предвиђеном року, а посаветовао му је да преглед обави у приватној установи. То су неки од разлога да човек потражи помоћ заштитника за права осигураника, који раде у 149 здравствених установа.

А да им се људи заиста обраћају, потврђује и податак Републичког завода за здравствено осигурање од прошле године – заштитнику су се грађани званично обратили 18.850 пута. Детаљнији поглед на бројке открива да су пацијенти лане поднели 297 пријава због повреде права из здравственог осигурања, и то најчешће јер нису могли да закажу специјалистички преглед у року од месец дана. Највише пријава стигло је на рачун Клиничког центра Војводине (97), потом Здравственог центра Врање (43), Опште болнице у Суботици (23), Дома здравља Нови Сад (19), Војномедицинске академије (19)…

 

Да ли су Београђани и они који долазе у главни град на лечење задовољни здравственом услугом или немају времена да се „замајавају са администрацијом”, тек, на рачун Клиничког центра Србије и других београдских установа срочено је мање од десет пријава и послато заштитнику осигураника, у канцеларију у болници или дому здравља.

Заштитник осигураника требало би да саслуша незадовољног пацијента, али и да обавести РФЗО о несташици материјала или лекова, као и о неисправним уређајима у здравственим установама

Дакле, незадовољни грађани могу да се пожале заштитнику уколико имају проблем с терапијом или дознакама, али уколико имају примедбе на понашање медицинског особља или на непоштовање етичких начела, морају да куцају на друга врата – код саветника за заштиту пацијената. За овај посао надлежни су службеници општина, где се и налазе њихове канцеларије. Будући да они немају никакве

Жалбе с разлогом
Прошле године на адресу 43 здравствене установе стигло је 297 пријава о повреди права из здравственог осигурања. Нема сумње да се људи жале с разлогом, јер је утврђено да је 181 пријава била основана. У 93 случаја заштитник је утврдио да није дошло до повреде права из здравственог осигурања, 12 пријава је одбачено, а 11 је повучено. Број поднетих пријава већи је за 58 у односу на 2015. годину, а знатан број пријава које нису биле у надлежности заштитника прослеђиван је другим службама. Најчешће су прослеђиване пријаве које се односе на нељубазност особља, дуго чекање за заказани преглед или уколико лекар који није њихов изабрани не жели да им да упут или пропише неопходни лек. Највећи број пријава (53) прослеђен је директорима здравствених установа, 13 је упућено здравственој инспекцији, а једна је прослеђена на адресу саветника за заштиту права пацијената.

везе са Министарством здравља, не постоје јединствени подаци о броју ових саветника, њиховој образовној структури или послу који обављају.

РФЗО је задужен за именовање и рад заштитника осигураника, а рад саветника контролише искључиво локална самоуправа и по свом нахођењу и критеријумима их и запошљава.

У Фонду нам је објашњено да је посао заштитника осигураника поверен људима који су годинама запослени у овој установи и најчешће су то правници, економисти или лекари пред пензијом.

Проблеме с којима се пацијенти сусрећу заштитник осигураника би требало да решава у ходу, а његов задатак је не само да саслуша незадовољног пацијента, већ и да обавештава РФЗО о несташицама материјала или лекова, као и о неисправним уређајима у здравственим установама. Он нема могућност да налаже или препоручује покретање дисциплинских мера против несавесних медицинара, већ искључиво брине о остварењу права пацијената.

У једној од 149 здравствених установа у којима постоји заштитник (није им допуштено да говоре без посебних одобрења, па не помињемо име и град саговорнице) сазнајемо да они најчешће помажу грађанима да врате новац којим су платили специјалистички преглед, уколико у државној установи нису добили термин за преглед у року од 30 дана.

У том случају грађани би требало да напишу пријаву заштитнику, који се потом обраћа здравственој установи тражећи рефундацију новца.

– У нашу канцеларију грађани долазе с најразличитијим причама. Када се жале на непрофесионалност медицинског особља, саветујем им да пишу пријаву руководству установе или саветнику при општини. Понекад ми у канцеларију упадају грађани који се на сав глас жале да лекар неће да им закаже контролу. Међутим, кад погледам њихову документацију, схватам да су они желели да тај преглед закажу два, три месеца раније. Веома често су пацијенти у праву, али се дешава и да греше – каже једна од наших саговорница, која овај посао обавља већ три године, од када је институција заштитника права осигураника уведена у здравствене установе.

Пацијенти су се обраћали заштитнику јер је здравствени систем показао да им књижица није оверена, а дешавало се и да лекари упуте труднице да неопходне лабораторијске анализе обаве у приватној амбуланти, а не у државној болници.

Већ другу годину заредом убедљиво највише жалби стигло је на рачун рада запослених у Клиничком центру Војводине. Медији су током прошле године извештавали о људима који су сатима пре отварања Клиничког центра чекали у редовима само да би заказали преглед. Рецимо, било је готово немогуће наћи слободан термин код гастроентеролога. У канцеларији заштитника права осигураника КЦ Војводине нису желели да коментаришу ове податке, али су рекли да су многи проблеми превазиђени, тако да је број пријава и жалби све мањи. Пацијенти то најбоље знају.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Србо
Једног "стручњака" на 'лебу држи (звање+фотеља+платица+нерад) локална самоуправа, која је истовремано и "ктитор" предметне здравствене установе, а другог "заштитника пацијената" сама здравствена установа (звање+фотеља+платица+нерад). Или је то један лик који седи у "комуни" у неком ћошку, нервира присутне чиновнике јер нема стварног шефа (долази и одлази на посао кад му се ћефне, током радног времена је "на терену", тј нико не зна где је, ...), један Нушићев Вића! Код њега још увек важи она стара парола: "Немож толко мало да ме плате колко ја могу мало да радим"!
Svetlana
A primedbe na racun pacijenata i njihove rodbine? Sta mislite, sto nema decjeg hirurga? Sto su deca pretezno jedne nacionalnosti, a ne radi se o Srbima? S tim sto su tu rodjaci u pratnji veci problem. Ajmo malo realnosti, ne zivimo u Diznilendu i ne moze se po Hipokratu.
Срба
Џаба. Објавите макар и један случај било где из Србије где је било који доктор који је направио грешку, несавесно лечио (или чак и убио пацијента лошом терапијом и погрешним дијагнозама)- био кажњен. У Србији сада (поготову ван Београда) већином ординирају само најгори медиокритети који офрље и арогантно приступају пацијентима- разноразни синови и кћери бивших лекара, који су пројурили кроз студије медицине, и сада раде на наслеђеним радним местима од родитеља. Оно што је вредело- већ је отишло ван Србије и лечи у иностранству. Пацијенти у Србији су осуђени на пропаст, поготову код комплекснијих и тешких дијагноза (које год биле).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.