Привредне криминалце открива њихова неопрезност

Там­на број­ка при­вред­ног кри­ми­на­ли­те­та не­ма прем­ца по сво­јој ве­ли­чи­ни у од­но­су на све оста­ле об­ли­ке кри­ми­нал­ног де­ло­ва­ња. Зва­нич­ни ста­ти­стич­ки по­да­ци ни при­бли­жно не при­ка­зу­ју пра­ву сли­ку оби­ма при­вред­ног кри­ми­на­ли­те­та, већ ви­ше ука­зу­ју на сте­пен не­е­фи­ка­сно­сти у су­прот­ста­вља­њу овој вр­сти кри­ми­на­ла, ре­че­но је на са­ве­то­ва­њу при­вред­них су­до­ва на Зла­ти­бо­ру. 

Зе­мље у тран­зи­ци­ји про­шле су кроз пе­ри­од су­ро­вог нео­ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма и но­ве ха­о­тич­не пр­во­бит­не аку­му­ла­ци­ја ка­пи­та­ла, а то је иде­а­лан дру­штве­ни ам­би­јент за вр­ше­ње нај­те­жих кри­вич­них де­ла из сфе­ре при­вред­ног кри­ми­на­ли­те­та, под­се­тио је др Ми­лан Шку­лић, су­ди­ја Устав­ног су­да Ср­би­је и про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. 

У та­квом ам­би­јен­ту, у Ср­би­ји је и да­нас ак­ту­ел­на при­ча о пр­вом ми­ли­о­ну, а ту се кри­је је­дан део там­не број­ке оних при­вред­них „кри­ми­на­ла­ца” ко­је „ни­ко не пи­та за пр­ви ми­ли­он”. То­ме су до­при­не­ли нај­пре гра­ђан­ски рат и еко­ном­ске санк­ци­је, а за­тим тран­зи­ци­ја и при­ва­ти­за­ци­ја. Дав­но је ре­че­но да „иза сва­ког ве­ли­ког бо­гат­ства сто­ји ве­ли­ки зло­чин”. То не мо­ра увек би­ти слу­чај, али че­сто је­сте. Ве­ли­ка екс­пан­зи­ја при­вред­ног кри­ми­на­ли­те­та исто­вре­ме­но је иза­зва­ла ве­ли­ке те­шко­ће у ње­го­вом от­кри­ва­њу и до­ка­зи­ва­њу. 

– По­губ­на дру­штве­на кли­ма сна­жно ути­че и на оп­ште „ла­ба­вље­ње мо­рал­них коч­ни­ца”, што је омо­гу­ћи­ло ин­тен­зи­ван раз­вој та­ко­зва­ног кри­ми­на­ли­те­та бе­лих краг­ни, ко­је по­сле пр­во­бит­ног упу­шта­ња у кри­ми­нал­не ак­тив­но­сти и сти­ца­ња ко­ри­сти на та­кав на­чин, не мо­гу „да одо­ле иза­зо­ву”, по­ста­ју по­хлеп­ни и он­да у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду вр­ше ко­ри­сто­љу­би­ва кри­вич­на де­ла – ка­же про­фе­сор.

За­то је јед­но од нај­и­стак­ну­ти­јих обе­леж­ја при­вред­ног кри­ми­на­ла – ње­го­ва кон­ти­ну­и­ра­ност. 

– Ова кри­вич­на де­ла по пра­ви­лу се вр­ше у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду, а че­сто ду­жи­на тог пе­ри­о­да не за­ви­си то­ли­ко од ефи­ка­сно­сти ор­га­на от­кри­ва­ња и кри­вич­ног го­ње­ња, ко­ли­ко од сте­пе­на (не)опре­зно­сти и опу­шта­ња учи­ни­ла­ца тих кри­вич­них де­ла – ка­же др Шку­лић.

У на­шој прак­си при­мет­но је да от­кри­ва­ње при­вред­ног кри­ми­на­ла че­сто за­ви­си од по­зи­ци­је ко­ју учи­ни­лац за­у­зи­ма у не­ком при­вред­ном су­бјек­ту, па от­кри­ва­ње за­ви­си и од са­ме лич­но­сти на по­ло­жа­ју у окви­ру од­ре­ђе­не хи­је­рар­хи­је, ко­ор­ди­на­ци­је и суб­ор­ди­на­ци­је. 

– По пра­ви­лу се тек на­кон сме­њи­ва­ња од­го­вор­ног ли­ца или ње­го­вог пре­ла­ска на дру­гу функ­ци­ју омо­гу­ћа­ва ефи­ка­сни­је от­кри­ва­ње и до­ка­зи­ва­ње кри­ми­нал­не ак­тив­но­сти. Та­да се от­кри­ва и упа­дљи­ва ра­зно­вр­сност на­чи­на из­вр­ше­ња – ка­же про­фе­сор Шку­лић. 

По­себ­но су опа­сне си­стем­ске и си­сте­мат­ске пре­ва­ре, ко­је угро­жа­ва­ју и прав­ни си­стем и рав­но­прав­ност на тр­жи­шту, али и по­тро­ша­че. Реч је о раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма мо­но­по­ли­стич­ког де­ло­ва­ња и не­до­зво­ље­не кар­те­ли­за­ци­је. Про­фе­сор на­во­ди при­мер те­шке пре­ва­ре у не­мач­кој ауто­мо­бил­ској ин­ду­стри­ји, ко­ја је по­зна­та као „скан­дал са из­дув­ним га­со­ви­ма”, или афе­ра „фол­ксва­ген”. 

– От­кри­ве­но је, на­и­ме, да су ди­зел-мо­то­ри „фол­ксва­ге­на” у сво­је ком­пју­тер­ске си­сте­ме има­ли угра­ђе­не иле­гал­не софт­ве­ре, ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју си­стем­ску и си­сте­мат­ску пре­ва­ру при­ли­ком те­сти­ра­ња ауто­мо­би­ла, од­но­сно њи­хо­вих мо­то­ра, у по­гле­ду ко­ли­чи­не штет­них ма­те­ри­ја ко­ји се из­ба­цу­ју из­дув­ним си­сте­ми­ма. Вр­ло бр­зо по­ста­ло је по­зна­то да су у кре­и­ра­њу ове афе­ре уче­ство­ва­ли не са­мо ви­со­ко­ран­ги­ра­ни ме­на­џе­ри кон­цер­на, већ и не­ки не­мач­ки по­ли­ти­ча­ри, па и пред­став­ни­ци вла­сти – ка­же др Шку­лић. 

Епи­лог је да су куп­ци у Не­мач­кој обе­ште­ће­ни, а из­нос ште­те је огро­ман. Нем­ци су из­ра­чу­на­ли да је око 2,6 ми­ли­о­на во­зи­ла са „пре­вар­ним” ди­зел-мо­то­ри­ма, у пе­ри­о­ду од 2008. до 2015. го­ди­не, про­у­зро­ко­ва­ло око 1.200 пре­ра­них смр­ти и до­ве­ло до 29.000 про­сеч­но из­гу­бље­них го­ди­на жи­во­та не­мач­ке по­пу­ла­ци­је. Укуп­на ште­та у Не­мач­кој и САД из­но­си­ће ви­ше од 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. 

– „Фол­ксва­ген” је у САД при­знао кри­ви­цу и при­хва­тио да про­блем ре­ши пла­ћа­њем од­го­ва­ра­ју­ћих нов­ча­них ка­зни и од­ште­та куп­ци­ма, што је из­но­си­ло не­ко­ли­ко ми­ли­јар­ди евра. Не­ко­ли­ко ру­ко­во­ди­ла­ца фи­ли­ја­ле „Фол­ксва­ге­на” у САД на­шло се на оп­ту­же­нич­кој клу­пи, по­ступ­ци су још у то­ку, а по све­му су­де­ћи би­ће за­вр­ше­ни спо­ра­зу­ми­ма о при­зна­њу кри­ви­це и ви­со­ким нов­ча­ним ка­зна­ма – ка­же Ми­лан Шку­лић.

На пи­та­ње има ли кар­те­ли­за­ци­је у срп­ској при­вре­ди, од­го­ва­ра: „Ка­ква нам је при­вре­да, та­ква нам је и кар­те­ли­за­ци­ја.” У Ср­би­ји је те­шко за­ми­сли­ти кар­те­ли­за­ци­ју ко­ја би ли­чи­ла на не­мач­ки слу­чај, али то не зна­чи, за­кљу­чу­је про­фе­сор, да у Ср­би­ји не­ма си­сте­мат­ских пре­ва­ра у при­вре­ди, а по­себ­но мо­но­по­ли­стич­ког по­на­ша­ња и не­до­зво­ље­не по­де­ле тр­жи­шта.